Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ данас има преко 40 одбора у Босни и Херцеговини и одбор у Србији (Нови Сад, Београд), Црној Гори (Херцег Нови), Аустрији (Беч), Француској (Париз) и Швајцарској (Цирих) . Као установа српског народа чији је основни задатак чување самосвијести и његовање идентитета нашег народа, чување и његовање културне баштине, чување српског језика и ћириличног писма као битне одреднице националног идентитета,те подстицања сваке врсте стваралаштва, друштво је развило различите облике дјеловања.
Реализујући основне циљеве и задатке, друштво приређује свечане академије поводом националних и вјерских празника, одржава трибине и предавања, приређује књижевне вечери и представљање књига значајних аутора, организује ликовне колоније и изложбе, издаје књиге и часописе, додјељује књижевне и научне награде. Организатор је познатих манифестација као што су Вишеградска стаза, Вишњићеви дани у Бијељини, Сабор српског изворног народног стваралаштва у Теслићу, Карађорђеви сусрети у Билећи и Гацку, Истина о Србима у Градишки, Шантићу у походе у Мостару и Невесињу, Балкански фестивал фруле у Палама, Шамачка културна јесен...
Реализујући своја програмска опредјељења, „Просвјета“ посебну пажњу посвећује издаваштву. Главни одбор друштва објављује Календар „Просвјета“, најстарију „Просвјетину“ публикацију. Поред тога у „Просвјетином књижевном колу“ сваке године се објави по једна књига прозе и један научни рад угледних српских стваралаца. До сада је објављено 25 књига. У општинским одборима регистрованим за издавачку дјелатност, поред објављивања књига, „Просвјета“ је покренула и издавање часописа. Најугледнији је свакако „Нова Зора“ коју издају одбори у Билећи и Гацку, али су значајни и „Српска вила“ у Бијељини, „Духовност српска“ у Теслићу, „Годишњак“ у Шамцу и још неке повремене публикације. Колико је развијена издавачка дјелатност најбоље говори податак да је у 2009. години објављено око педесет наслова, а у 2010. години преко четрдесет књига, часописа, годишњака, алманаха и сличног.
Оно што посебно треба истаћи јесу награде које „просвјета“ додјељује. Несумњиво је да су најзначај није оне које се додјељују у Билећи и Гацку у оквиру Ћоровићевих сусрета. У Билећи се додјељује награда „Светозар Ћоровић“ за најбоље прозно остварење у текућој години, а у Гацку награда „Владимир Ћоровић“ за најбољи историографски рад и за животно дјело. Добитници ових награда су најзначајнији савремени српски ствараоци. У невесињу „Просвјета“ додјељује симболичну награду „Шантићев шешир и штап“ најбољим српским пјесницима. У Шамцу у оквиру манифестације Шамачка културна јесен, већ једанаест година расписује се конкурс за кратку причу. Одбор „просвјете“ у Шамцу даје три награде ауторима кратке приче: за прво, друго и треће мјесто, а на приједлог жирија откупљује и објављује у часопису „Годишњак“ још двије приче. Жири у истом саставу ради пет година. Након тога Одбор објави зборник кратких прича у коме су објављене све приче награђене и откупљене од стране тог жирија. Први зборник је објављен 2006. године. У припреми је „Зборник кратких прича“ чији је избор направио жири у саставу Зоран Костић, проф. др Иван Негришорац и др Душко Бабић који је радио у периоду од 2006. до 2010. године.
И одбори у другим мјестима расписују пригодне конкурсе за основношколску и
средњошколску омладину. На тим конкурсима награђују се најбољи ученички
радови написани на задату тему и на тај начин „просвјета“ подстиче младе на
културно и умјетничко стваралаштво. И на крају треба истаћи да је Главни одбор
друштва 2011. годину прогласио годином ћирилице.
У Требињу је 7. августа 2014. године, одржана Изборна скупштина Градског одбора СПКД „Просвјета“ Требиње, чиме је обновљен рад овог Одбора.
На Скупштини је изабран Градски одбор од 19 чланова. За предсједника Градског одбора СПКД „Просвјета“ Требиње изабран је пјесник и књижевник Новица Телебак. Драгослав Бањак и Радослав Милошевић именовани су за потпредсједнике Одбора, а Рајко Танасијевић за секретара Одбора. Новоизабрани предсједник Градског одбора „Просвјете“ у Требињу Новица Телебак, у обраћању члановима Скупштине, подсјетио је на историјат и традицију „Просвјете“, истакавши да је пред обновљеним Одбором у Требињу посебан изазов- јер треба да нађе своје мјесто у средини већ развијеног културног живота.
СПКД „Просвјета“ основано је 1902. године у Сарајеву као организација која је требало да помогне школовање ђака и студената. Врло брзо друштво постаје удружење коме је основни циљ просвјетно-културни рад: описмењавање и културно-просвјетно подизање српског народа, подизање националне свијести, његовање српске културне баштине, чување језика и ћиричног писма, те подстицање
културног, умјетничког и научног стваралаштва. Због такве програмске оријентације Друштво је забрањивано 1914–1918, 1941–1945, а 1949. године је престало са радом. Обновљено је 1990. године са сличним програмским циљевима и задацима.
Приредио : Бориша Станисављевић