Ћирилица у Основној школи “Свети Василије Острошки”

           Чланови Српског удружења Ћирилица из Требиња су 5. Априла посјетили требињску Основну школу Свети Василије Острошки и током три школска часа указивали на важност свакодневне употребе ћирилице.

            Наиме, управа Основне школе Свети Василије Острошки из Требиња, препознајући важност очувања српског ћириличног писма, срдачно је угостила чланове Ћирилице, који су тиме чинили дио њиховог програма под називом Дани отворених врата. Предавачи Ћирилице су током три школска часа указивали ђацима седмих разреда на, прије свега, историјски континуитет развоја и постојаности ћириличног писма код Срба, од његовог настанка, па до данас.Ђаци су могли да виде како се ћирилица временом мијењала, усавршавала, постајала подеснија, односно како је изгледала азбука у доба првих српских мисионара, а какав је изглед добила у реформаторској радионици Саве Мркаља и Вука Караџића. Чланови Ћирилице су се током излагања посебно задржали на важности употребе ћирилице у свакодневној комуникацији, било да је комуникација електронска, штампана или у рукопису, било да  је приватна или јавна. Налазећи примјере из властитих искустава, предавачи су, управо, на практичан и ђацима јасан начин, потврђивали значај и свеобухватне могућности употребе ћириличног писма. Такође, у том контексту, сугерисана  је могућност употребе ћирилице на рачунарима, односно могућност општења ћириличним писмом на интернету, тј. у свим видовима интернет комуникације (мејл, друштвене мреже, интернет форуми, портали итд.). Наглашено је да нема ниједне препреке због које би интернет комункација била отежана ћирилицом, уз, наравно, претпоставку да сабесједници владају српским ћириличним писмом. Поред тога, истакнута је важност постојања свијести о сопственом писму, препознатљивом и јединственом, као незаобилазном дијелу цјелокупног културно-историјског бића нашег народа. Пратећи историјски развој српске ћирилице, која постоји више од десет вијекова, ђаци су могли да сагледају нужност очувања своје азбуке.

            Узанимљивом и живом разговору предавачи су имали прилику да се увјере да ђаци владају завидним знањима о српској ћирилици,  о њеним створиоцима и  реформаторима, као и о старим ћириличним споменицима, што, свакако, учвршћује вјеру у будући живот ћириличног писма.