Oстајем достојан предака – чувам ћирилицу

       Пишем овај рад, чиме бих друго могла осим ћирилицом, писмом мојих предака, сачуваним од времена Ћирила и Методија, кроз више вијекова. Времена су се мијењала, а ћирилица је опстајала и поред свих забрана. Захваљујући уредбама и законима, њена употреба није престала.

       Ћирилица је одраз љубави према народности и културном идентитету. То је нешто што је уникатно Србима и још неким православним народима. Ја ћирилицу доживљавам као штит од западне културе, штит који чува наш народ и наше обичаје. У тих тридесет слова стане све оно што нас као народ описује. Ако нестане наше писмо и ми ћемо нестати. Ћирилица доприноси српском трајању кроз вијекове. Зашто се дивити већим земљама, њиховом напретку и достигнућима, кад имамо своју културу, обичаје, народне умотворине и , наравно, ћирилицу?!

      Што више одрастам, све више размишљам о свом постојању и својим прецима. Често се сјетим свога дједа. Увијек је говорио да своје треба чувати, а туђе поштовати. Волио је историју, а ја сам вољела слушати њега и његове приче. Наравно, писао је увијек ћирилицом. Говорио је: „То је нама Вук оставио у аманет и хвала му на томе!“

     У току је 2016. година, бојим се да нам ћирилица не замре, не угаси се. Писма смо замијенили порукама на мобилним телефонима, а оловке тастатуром. Више од свега недостаје жива ријеч и књига. Не дозволимо да нам ћирилица падне у заборав! Не дозволимо да паднемо у руке Запада и постанемо њихови „ робови“! Можда имамо мало, али то мало треба да чувамо, бранимо и волимо више од свега. Морамо остати достојни својих предака. Вријеме од устанака и буна за ослобођење oд Турака  па до Другог свјетског рата доказује колико је наш народ цијенио и бранио своју државу, вјеру и идентитет. Зашто погазити све то сада и окренути се Западу? Мислимо да ћемо побјећи од неимаштине?! Не будимо Срби само  по националности, него и срцем и духом.

     Будимо срећни  и захвални нашим прецима што имамо тако богату традицију. Волимо, чувајмо и бранимо ћирилицу! Будимо Срби и не стидимо се онога што јесмо, свог језика и писма!

Сачинила: Кристина Пејдо, VIII разред

Школа: ОШ „Свети Василије Острошки“ Требиње

Наставница: Дарка Деретић

Освојено 1. мјесто

 

Рад на врху странице сачинио Мијат Сувајац, IV разред, ОШ "Свети Василије Острошки", учитељица Вера Грк, освојено 1. мјесто