Аутор: Лазар Бошковић
Вероватно 95% грађана и не зна да се исправно каже и пише „ћириличко“, а не „ћирилично“ писмо. Ах, да је само то проблем... Бројни су погрешни митови о ћирилици и код оних који је воле и код оних који не могу да је смисле.
Сигуран сам да је неке заинтригирао наслов, јер су помислили да се у тексту ради о неписменим, необразованим особама које се куну у ћирилицу. Жао ми је, текст је посвећен онима који себе сматрају веома писменим и веома образованим, али имају становите необјашњиве проблеме са поимањем ћирилице. Тврдња из наслова вам можда звучи претешко, али идемо редом, од корена проблема...
Не постоји „ошишана“ ћирилица
Масовно коришћење „ошишане“ латинице, тј. оне без дијакритичких знакова (đ, ž, č, ć), јесте делом условљено комуникационим уређајима чије тастатуре у основној поставци слова имају само енглески алфабет. Међутим, сви савремени уређаји имају могућност да се та тастатура промени или прилагоди језику и писму корисника. Јер, не мислите ваљда да се и све оне милијарде људи из нпр. Азије међусобно дописују на „ошишаној“ латиници ;)
Али, у Србији, изгледа, долазимо до лењости или незнања да се тастатура подеси за ћирилицу. Будимо искрени, највећи проблем су навике, стицане вишедеценијским коришћењем пиратског софтвера, „набуџених“ фонтова и осталих рачунарских доскочица... али и непоштовањем закона и увозом рачунарских тастатура неприлагођених домаћем тржишту.
Углавном, ћирилицу, хтео не хтео, мораш да пишеш онако како јесте – једно слово, један глас! И не можеш да се кријеш иза техникалија, правдајући своје...
... непознавање српског језика и правописа
У Србији полако преовладава „србиш“ – језик оних који реално слабо знају српски језик, али су убеђени да показују ученост и модерност ако пишу на неком свом полуенглеском. У ствари, дискутабилно је и њихово познавање енглеског језика, што свакодневно може да се види у преводима филмова, где надобудни, приучени преводиоци нит знају српске изразе за основне појмове, нит пак разумеју право значење појединих енглеских израза.
ПРИМЕРИ: Купите књигу Живорада Ковачевића „Лажни пријатељи у енглеском језику“ и уживајте у замкама дословног превођења (илустрација на дну странице је са њене насловне стране)
Људима који озбиљно живе од креирања писаног садржаја (писци, публицисти, сценаристи, копирајтери...) саставни део уз рачунар је и Правопис српскога језика. То издање многи који се данас каобајаги баве језичким творевинама нису имали у својим рукама никада или барем не после средње школе. Али, то их не омета да своја „знања“ о језику и правопису свакодневно износе јавно (друштвени медији, коментари читалаца, форуми...), јер тастатура трпи све!
Да су узимали Правопис у руке, знали би да већи део тих увезених страних речи може лако и правилно да се напише и ћирилицом. Ако већ не знају прави превод на српски... Када пишу латиницом, то њихово незнање је сакривено писањем речи у оригиналу, зато је и воле више од ћирилице ;)
Непознавање прописа
Заблуде о правним аспектима језика и писма су посебна прича. Постоји урбана легенда да су „по Уставу оба писма равноправна“. Чиста лаж, јер...
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.
... а тај закон је:
ЗАКОН О СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ ЈЕЗИКА И ПИСАМА
Члан 1.
У Републици Србији у службеној је употреби српски језик. У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен овим законом.
У Закону још пише да се службеном употребом језика и писама сматра нарочито употреба језика и писама у усменом и писаном општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима. Такође, орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом. А када се текст исписује и латиничким писмом, онда се он исписује после текста на ћириличком писму, испод или десно од њега. Наравно, посебне одредбе Закона регулишу употребу језика и писама националних мањина, али то је већ друга тема.
ЗАКОН О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА дозвољава да се називи фирми пишу на оба писма, па и на страним језицима (што је у пристојним земљама забрањено), али зато ЗАКОН О УДРУЖЕЊИМА каже да назив удружења мора да буде на српском језику и ћириличком писму, а може да се упише у регистар и у преводу на стране језике и језике и писма националних мањина.
Заблуде о ћирилици на Интернету
Чест начин оправдавања зашто неко користи латиницу је „Па, због Интернета!“. Иако су скоро све препреке за потпуно коришћење ћирилице на Интернету одавно превазиђене (нпр. остала је да се системски реши лева страна адреса е-поште на нелатиничким интернет доменима), неки и даље живе у следећим заблудама:
- Гугл не воли ћирилицу
- Нема довољно ћириличких фонтова
- Тешко претварање текста из латинице у ћирилицу и обрнуто
- Друштвене мреже не раде са ћирилицом
- Ћирилица је слабо заступљена у садржају интернет сајтова у свету
Разбијању ових заблуда је посвећен посебан текст:www.agitprop.rs/zablude-o-cirilici-na-internetu. Укратко, чак и Гугл зна да је ћирилица званично српско писмо, ћирилички фонтови су на дохват руке, алати за пресловљавање свуда доступни, фејсбуци и остали раде све што треба и на ћирилици, а ћирилица (додуше руска), друго најзаступљеније писмо на свету.
Неодговорни медији
Уопште није чудно да су два најозбиљнија медија у Србији, без обзира на неке своје недостатке, дневне новине „Политика“ и Радио-телевизија Србије.Оба ова национална медија користе ћирилицу, за разлику од већине других. Али, користе и лекторе, ангажују образоване сараднике, не баве се таблиодним будалаштинама и не промовишу риалити сподобе. Да, да, сигуран сам да све то има велике везе и са поштовањем националног језика и писма. И да не заборавимо – имају рубрике и емисије о култури, мислим правој култури, а не извештавање о томе која је залудна „јавна личност“ била на некој премијери.
Шта ради већина осталих медија (уз пар часних изузетака)? Пааа, непоштовање националног језика и писма је код њих најмањи проблем... Не поштују они ни законе о медијима, ни новинарске кодексе, ни елементарну истину. И реално гледано, такве неподопштине се некако лакше обављају на латиници ;)
Нетрпељивост према ћирилици
Да, озбиљан проблем, јединствен у свету! Србија је једина земља на свету у којој део самозване „елите“ презире своје традиционалне вредности, порекло, идентитет... То су, углавном, људи којима је од европских вредности најбитнија вредност евра. Тако је и ћирилица постала део пакета ирационалне мржње према свему што има префикс „српски“. Неки су такви због личног интереса, неки због породичног порекла, неки због глобалног затупљивања, неки су просто такви... (хејтери, по „србишу“) Како другачије објаснити такав облик мржње?
Разлози за то су бројни, а осим покондирености тикава, историјски узроци су:
- комунистичко наслеђе (да употребим „србиш“: мајндсет), које се у новије време само утопило у оно одакле је и дошло – глобалистичко испирање мозга
- окупаторске и остале фашистичке забране (ћирилица је у Првом светском рату била забрањена у Србији током аустроугарске окупације, а у Другом у НДХ)
- деловање верских фактора (унијаћење, а и секташке активности на затирању православља и њему блиских вредности)
На ово последње данас се наслонила читава џунгла мамбо-џамбо њуејџ измотавања. То су курсеви за репрограмирање младих мозгова, инстант унапређивања живота неоптерећена суштином, акцијашења око наметнутих а непотребних тема... Укратко, све оно што омладини треба да одвуче пажњу од корпоративног фашизма, да спута слободно мишљење, да разори породичне вредности, укине традицију... А најкраћи пут за то је урнисање националне културе, језика, писма и идентитета.
Та појава мржње према свему што има префикс „српски“, у тежим и посебно агресивним појавним облицима, назива се и аутошовинизам. Најједноставнија дефиниција је да је аутошовиниста онај коме само страна г.... миришу, а свако домаће цвеће смрди.
Постоје и стални медијски и сви други притисци од страних фактора да се омаловажава српска култура, преправља српска историја и стигматизује српски идентитет. Жалосно је што се све то чини под плаштом борбе за људска права, јер се у тим активностима некако увек превиди да и тај српски народ ваљда има нека права. А тајна је у двоструким стандардима, који се прилагођавају геополитичким, војним и економским интересима великих сила, што доводи до тога да се дешава...
... непоштовање светских и европских стандарда
Стално се говори о мултикултуралности, мултијезичности и сличним темама и при том се стално заборавља да све то важи и за поштовање српског језика и српске ћирилице.
Унескова Конвенција о заштити и унапређењу разноликости културних израза из 2005. каже да је језичка разноликост основни елемент културне разноликости. Да ли је ћириличко писмо одраз културне разноликости српског језика? Да! Унеско интеркултуралност дефинише као постојање и равноправну интеракцију различитих култура, као и на могућност стварања заједничких, али не јединствених културних израза, кроз дијалог и узајамно поштовање. Где је то поштовање према ћирилици од стране оних који јој потпуно неаргументовано дају најгоре могуће етикете? Нема га! У Конвенцији се још каже да процеси глобализације, олакшани брзим развојем информационих и комуникационих технологија, стварају повољне услове за развијеније прожимање међу културама и да, такође, представљају изазов за културну разноликост, нарочито у погледу опасности стварања неравнотеже између богатих и сиромашних земаља. Више информација на:zaprokul.org.rs/unesco-konvencija-o-zastiti-i-unapredjenju-raznolikosti-kulturnih-izraza/
А шта европске вредности кажу о свему томе? Опште је познато да се на новијим новчаницама евра налази и испис на ћирилици – ЕВРО, због Бугара. Такође, национални језици и писма свих земаља чланица ЕУ се користе у званичним европским документима. Шта мислите, које је писмо намењено српском језику? Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије издала је Језичке смернице за припрему верзије правних тековина Eвропске уније на српском језику. У њима јасно стоји да се „Текст на српском језику пише се ћирилицом“, а више о томе на:www.seio.gov.rs/превођење/језичке-смернице.1540.html
Нешто лепо за крај
Срећом, појавио се талас младих талентованих људи, неоптерећен глобалистичким предрасудама и наметнутим квазиидеологијама, који своју креативност управо изражавају кроз ћирилицу и њене стилске и језичке предности, аутентичност и допадљивост. Дизајнери и други креативци све више се окрећу интелигентној и упечатљивој примени изворног или чак старинског српског језика, кроз ефектна решења за називе, логотипе и визуелни идентитет производа, услуга или брендова – наравно на ћирилици!
Извор: Линкедин
