ПОРЕСКЕ олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија чији су брендови и фирме истакнути овим писмом, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма, суштина су нових мера државе у циљу заштите ћирилице.
У предложеном нацрту, достављеном Влади Србије, ћирилица је одређена као матично писмо чија употреба, уз српски језик, обухвата “укупно усмено и писмено општење” државних органа и локалне самоуправе, школа и факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус - помоћног писма. По угледу на Француску, Пољску и друге европске земље, бригу о језичкој политици преузеће ново тело - Савет за српски језик.
Стратегија развоја културе, уз то, предвиђа предност ћириличних издања приликом државног откупа за библиотеке, као и првенство ових публикација у државном финансирању превођења страних дела на српски језик. Предложене су пореске олакшице као подстицај дистрибутерским мрежама за титловање филмова на матичном писму, којих би на комерцијалним телевизијама требало да буде најмање - половина.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже, за “Новости”, да су предложени прописи корак даље у односу на досадашњу заштиту, али и почетак континуиране бриге о националном писму.
- Није реч о наметању ћирилице, већ о њеној заштити. Она је у Србији угрожено писмо - наводи министар. - Стање је релативно забрињавајуће пре свега због предоминантне употребе латинице. Наравно да није реч ни о каквој завери против ћирилице, већ о фактичком стању узрокованом духом времена, историјским околностима и вишедеценијским процесом глобализације који је латиницу учинио светски доминантним писмом.
Коначно су дефинисани конкретни кораци у циљу заштите српског језика и писма,фото П.Милошевић
Р. ДРАГОВИЋ