Панчево – „Ми данас у Србији имамо три новине које се штампају на ћирилици, једна од њих је и „Политика”, исто толико недељника, међу којима је и наш „Панчевац”, само две телевизије које имају графику на српском писму. Више од деценије, траје у нас све уочљивији опадајући тренд осетљивости народа на елементе губитка идентификације, међу којима је ћирилица носећи стуб, што никако није против европског духа и њихових правила. То је и била иницијална каписла која нас је покренула на пројекат „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама”, каже за „Политику” његов аутор Жозеф Лончар, један од наших најпознатијих стручњака за маркетинг, који иницијативу враћања ћирилице међу Србе види и њеним присуством на рафовима домаћих трговина, као различитости, од пре свега увозних производа, за које подсећа, да нису увек пристојног квалитета.
У протекле три године реализације овог пројекта друштвене акције, позвано је око 1800 факултетски образованих људи на интервју о значају и верификацији елемената идентификације једног народа, а њих 1700 именом и презименом, каже Лончар, одбило је да га да.