Вратити ћирилицу међу Србе

        Пан­че­во – „Ми да­нас у Ср­би­ји има­мо три но­ви­не ко­је се штам­па­ју на ћи­ри­ли­ци, јед­на од њих је и „По­ли­ти­ка”, исто то­ли­ко не­дељ­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је и наш „Пан­че­вац”, са­мо две те­ле­ви­зи­је ко­је има­ју гра­фи­ку на срп­ском пи­сму. Ви­ше од де­це­ни­је, тра­је у нас све уоч­љи­ви­ји опа­да­ју­ћи тренд осе­тљи­во­сти на­ро­да на еле­мен­те гу­бит­ка иден­ти­фи­ка­ци­је, ме­ђу ко­ји­ма је ћи­ри­ли­ца но­се­ћи стуб, што ни­ка­ко ни­је про­тив европ­ског ду­ха и њи­хо­вих пра­ви­ла. То је и би­ла ини­ци­јал­на ка­пи­сла ко­ја нас је по­кре­ну­ла на про­је­кат „Ћи­ри­лич­но пи­смо у тр­жи­шним ко­му­ни­ка­ци­ја­ма”, ка­же за „По­ли­ти­ку” ње­гов аутор Жо­зеф Лон­чар, је­дан од на­ших нај­по­зна­ти­јих струч­ња­ка за мар­ке­тинг, ко­ји ини­ци­ја­ти­ву вра­ћа­ња ћи­ри­ли­це ме­ђу Ср­бе ви­ди и ње­ним при­су­ством на ра­фо­ви­ма до­ма­ћих тр­го­ви­на, као раз­ли­чи­то­сти, од пре све­га уво­зних про­из­во­да, за ко­је под­се­ћа, да ни­су увек при­стој­ног ква­ли­те­та. 

        У про­те­кле три го­ди­не ре­а­ли­за­ци­је овог про­јек­та дру­штве­не ак­ци­је, по­зва­но је око 1800 фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­них љу­ди на ин­тер­вју о зна­ча­ју и ве­ри­фи­ка­ци­ји еле­ме­на­та иден­ти­фи­ка­ци­је јед­ног на­ро­да, а њих 1700 име­ном и пре­зи­ме­ном, ка­же Лон­чар, од­би­ло је да га да.

http://www.politika.rs