Овај врло амбициозан план осмишљен је како би се побегло од совјетског наслеђа, иако становници те земље, наводи се, боље говоре руски него казашки. Иако етнички Казаси чине две трећине популације државе, године живота под совјетском влашћу довеле су до тога да око 94 одсто становника говори руски, док казашки користи 74 одсто популације. Упркос томе, влада је одлучила да промени државно писмо до 2025, и то у три фазе.
У првој, двогодишњој фази, биће створено владино тело за транзицију, прављење дигиталног кода за промену писма и поновно издавање школских уџбеника.
Друга фаза ће почети 2021. и такође ће трајати две године, а током ње ће се вршити обука професора средње школе, увођење нових правила у јавност и измена образовних водича.
Последња, трећа фаза трајаће само годину дана, од 2024. до 2025, и односи се на превод владиних докумената и вести у владиним медијима као и запошљавање такозваних инфлуенсера за рад на друштвеним мрежама.
За прелазак са ћирилице на латиницу казахстанске власти су одвојиле 664 милиона долара (218 милијарди казахстанског тенге), а око 90 одсто тог износа биће уложено у образовне програме и промену писма у уџбеницима. Ипак, неки економисти сматрају да ће за овај пројекат бити потребно више од предвиђене суме. Ту су и трошкови промене докумената – лична документа, закони и друго, а ради се о трошковима који, иако су део финалне фазе прелаза, и даље нису наведени. Прелаз на латиницу би могао ослабити трговинске односе с другим постсовјетским земљама.
Тренутно се десет одсто трговине између Русије, Казахстана и Украјине може објаснити заједничким језиком, због чега су и Казаси који говоре руски економски мобилнији од оних који га не говоре. С друге стране, промена писма би могла довести до боље повезаности са већином земаља Запада, као у случају Турске, која се 1928. пребацила на латиницу. Према истраживању лингвистичког института у Казахстану, 80 одсто младих (18–25 година) подржава ову промену.