Језик је најистрајнија брана од опсена и химера које вребају на слабог и уплашеног човека у савременој цивилизацији. И поред свих дигиталних револуција, језик је још увек најмодернији призив духовности у човеку, најмоћнији праг одбране од зла и пошасти у свету. Језик је спона између приче и живота. Сусрети у језику су суштаствени сусрети који одгонетају најтамнија питања човековог бивства и његове, често трагичне судбине.
Београд ће постати поприште таквих сусрета у језику, на XVI међународном конгресу слависта у Београду од 20. до 27. 8. 2018.
Какав је значај Београдског конгреса, у светлу чињенице да се међународни конгреси слависта, с прекидима, одржавају још од Првог конгреса словенских филолога 1929. у Прагу?
Најпре, треба истаћи да је Београд увек имао више него значајну улогу у светском славистичком покрету. У архивама славистичких конгреса забележено је да је 28. септембра 1934. године, на Другом међународном конгресу слависта, у аули Јагелонског универзитета у Кракову проведено конгресно пленарно заседање, којем је председавао Павле Поповић (Југославија). Између две кандидатуре, Софије и Београда, одређено је да Београд буде домаћин Трећег конгреса 1939. Академик Александар Белић, тадашњи председник САНУ, године 1939. успешно је спровео припреме за одржавање Трећег конгреса слависта у Београду. Конгрес, међутим, није одржан због избијања Другог светског рата, мада су конгресни материјали већ били одштампани.
Београдски сусрет слависта из 1955, према неподељеном мишљењу у славистичким круговима (В. Виноградов), имао је значај неодржаног конгреса. И по броју делегата (200 делегата из 18 земаља) и по броју пријављених научних реферата и саопштења (око 120), који су на самом конгресу ограничени на по 20 по секцијама (књижевнонаучна и лингвистичка). Највећи домети били су организациони. Први пут су после завршетка Другог светског рата окупљени представници скоро свих славистичких центара у свету; установљава се Међународни комитет слависта; доноси се решење о одржавању IV међународног конгреса у Москви 1958. године; у најопштијим цртама се скицира његов програм. Представници МКС-а из Југославије су Александар Белић и Јосип Бадалић. За првог председника МКС-а изабран је истакнути руски лингвиста Виктор В. Виноградов.
Овогодишњим Међународним конгресом слависта домаћој филолошкој науци пружена је прилика да се Београд, после готово 70 година, изнова легитимише као светски славистички и филолошки центар, и да организацијом успешног и масовног конгреса на Филолошком факултету, у времену кризе хуманистике у свету, снажно подстакне идеју словенске узајамности и неопходност неговања међународних научних и културних веза из области славистике. То је прилика да се отворено и храбро проговори о положају славистике у свету, као и о потреби усвајања нових облика, метода и праваца развоја институционалне сарадње међу славистима.
Које су то важне новине којима ће Београдски конгрес допринети развоју светског славистичког покрета? Најпре, програмске. Програм XVI међународног конгреса слависта сачињен је са увидом у актуелно стање славистике и изазове са којима се она сусреће у 21. веку.
На Београдском састанку слависта 1955. усвојен је принцип који ће, мање-више, бити поштован на свим наредним конгресима, о организовању три секције: науке о књижевности, лингвистичке и етнографско-археолошке, што ће бити допуњено неким решењима на наредним заседањима МКС-а (1956. у Москви; 1957. у Прагу и 1958. у Варшави).
На XVI међународном конгресу слависта у Београду 2018. године такође су предвиђене три секције: 1. језик; 2. књижевност, култура, фолклор; 3. питања славистике. Формално, програм не одступа од основних смерница претходних конгреса. Суштински, у центру пажње XVI конгреса у Београду биће питања дигитализације знања – сагледавање развоја словенских језика, књижевности и култура у епоси информационих технологија, у компаративној интеркултуралној перспективи. Један важан тематски круг у програму конгреса посвећен је питањима наставе словенских језика у различитим универзитетским срединама.
Међународни комитет слависта чине представници 42 национална славистичка комитета, од Аустралије до Јапана. Свака земља, по Статуту МКС-а усвојеном у Новгороду 2010. године, има утврђену квоту учесника, у складу са традицијом, актуелним развојем славистике и бројем универзитетских центара. Када је реч о бројности учесника на Београдском конгресу, истичемо да је у односу на претходне конгресе знатно повећан број учесника на тај начин што је сваком националном комитету одобрено повећање квота до 20 процената (у неким случајевима, на аргументован захтев, и више).
Посебан напор организатора био је усмерен на што снажније присуство и што запаженији наступ славистичких делегација из суседних земаља, из тзв. региона. Београдски конгрес је велики подстицај и за развој славистике у Хрватској, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини и Словенији. Сада је одлична прилика да се оствари што боља међусобна научна, културна, језичка, али и друштвена сарадња међу славистима и филолозима из земаља бивше Југославије, да се у отвореним разговорима решавају језички, стручни и научни проблеми, али и да се интензивирају покидане историјске везе и поспеши научна сарадња. Овај конгрес је прилика за остваривање практичне идеје о словенској, посебно јужнословенској узајамности и свеукупној научној и културној сарадњи.
На Београдском конгресу ће бити присутна увећана делегација из Босне и Херцеговине, у којој ће се наћи представници свих универзитетских центара, као и целокупна делегација чешких слависта, што на претходним конгресима није био случај.
Поред одличног одзива када је реч о пријавама секцијских реферата (1020 пријављених учесника), на Београдском конгресу је уочено високо интересовање учесника и за округле столове и тематске блокове. Отворена је, што је важна новина у организацији славистичких конгреса, могућност учешћа са постер-рефератом. Реч је о потпуно новој категорији, која обухвата превасходно постдипломце-докторанде који својим ангажманом с постером дају важан допринос раду конгреса.
Повећан је број пленарних реферата. У складу са неписаном традицијом да један реферат долази из словенских земаља, један из несловенских, један из земље домаћина, као и да пленарни реферати у најопштијем смислу на симболичан начин представљају три најважније тематске целине конгреса (језик, књижевност, питања славистике), МКС је усвојио пет пленарних референата. С поносом истичемо да смо у пленуму добили три велика светска имена уз два изузетна представника домаће славистике.
Председник Међународног комитета слависта