Српски језик озбиљно угрожен у Републици Српској и БиХ

Професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка БАБИЋ: Интелектуална снага српског народа у Републици Српској није сазрела, а неће ускоро ни дозрети, да самостално брани српски језик

ПРОФЕСОР Миланка Бабић са Филозофског факултета у Источном Сарајеву тврди да и српски представници у заједничким институцијама БиХ угрожавају ћирилицу, јер никад не траже да им се радни материјали за сједнице достављају на писму српског народа.

„Српски представници у заједничким институцијама БиХ, за разлику од хрватских и бошњачких, не само да не траже да им се радни материјали достављају на ћирилићном писму, него их чак хвата нелагода због тога, а некима то што је нормално изгледа чак непристојно“ – истиче Бабићева и напомиње:

„Хрвати Бошњаци реагују и на саму помисао да би нешто могло да не буде написано латиницом“.

Бабићева је на Округлом столу „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас“, који је одржан у Новом Саду, изразила бојазан да би српски језик, у не тако далекој будућности, могао да ишчезне „под стравичним и агресивним притисцима хрватског и такозваног босанског језика“.

„Ситуацију погоршава и чињеница да интелектуална снага српског народа у Републици Српској није сазрела, а неће ускоро ни дозрети, да самостално брани српски језик“ – сматра она.

Професор Бабић тврди да и Устав Српске доприноси агресивној кампањи хрватског и „босанског језика“, јер је избјегао да именује српски језик:

„Устав је избегао да именује српски језик, па је умјесто њега наведено да у Српској постоје језик српског, језик хрватског и језик бошњачког народа.

То је створило простор и Бошњацима и Хрватима да оспоравају постојање српског језика, јер, како они резонују, ако већ није именован у Уставу – онда га и нема“.

Она наглашава да Србија мора помоћи очувању српског језика у Српској, зато што се он налази у крајње деликатној ситуацији.

„Србија има начина да институционално и кадровски, путем специјалних веза, помогне очувању, односно опстанку српског језика у Репубици Српској. Уколико то не учини на вријеме, српски језик могао би постати прошлост у Српској и БиХ, чиме би у питање био доведен и сам идентитет српског народа“, упозорава Бабићева.

На округлом столу посвећеном Новосадском договору говорили су истакнути зналци српског језика и његове историје Драгољуб Петровић, Драгиша Бојовић, Синиша Стефановић, Петар Милосављевић, Дејан Ивковић, Ненад Крстић, Милош Ковачевић…

„Новосадски договор“ потписан је у Новом Саду прије 60 година.

Договором, који је потписан између српских и хрватских представника, у Србију је званично уведена латиница. Њиме је утврђено да су оба писма ћирилица и латиница равноправна, „као и да треба настојати да их и Срби и Хрвати подједнако науче“.

Упркос „Новосадском договору“, Хрвати су наставили да пишу латиницом и никад нису усвојили ћирилићно писмо.

(Факти)