У језичкој групи на интернету прочитали смо коментар: „Познати комичар Чарли Чаплин у Београду има три улице, које су написане на три начина: Улица Чарли Чаплина, Улица Чарлија Чаплина и Улица Чарлиа Чаплина”, као и тврдњу да постаје табле с именима улица: „Ђуре Јакшић 5” и „Шумадиски трг”.
Овде су се поткрале три врсте грешака – једна се тиче промене страних мушких имена, друга промене домаћих мушких презимена на -ић и трећа писања слова ј.
Страна мушка имена често у свакодневном говору налазимо непромењена. Као што у једном од горе наведених примера стоји Улица Чарли Чаплина, тако неретко чујемо: нови филм Бред Пита, ћерка Мајкл Џексона, вицеви о Чак Норису, борба Новака и Фабио Фоњинија. Међутим, имена страног порекла треба уклапати у морфолошки систем нашег језика, што значи и мењати их по падежима одговарајуће именичке врсте – у наведеним примерима као именице мушког рода: Улица Чарлија Чаплина, нови филм Бреда Пита, ћерка Мајкла Џексона, вицеви о Чаку Норису, борба Новака са Фабиом Фоњинијем.
Домаћа мушка презимена на -ић мењају се такође као одговарајуће именице мушкога рода. Зато се може рећи само Улица Ђуре Јакшића. Написано како је речено да стоји – Ђуре Јакшић значило би да је Ђура женска особа, јер се уз женска имена „мушка” презимена не мењају: Ђура Јакшић је син Христине Јакшић и пароха Дионисија Јакшића.
Кад је реч о промени презимена, одговорићемо и Марији Марковић, читатељки из Београда: Да ли се каже: „Додељена је диплома Марку Маринкову” или „Додељена је диплома Марку Маринков”?
Презимена на -ов уз мушка имена обавезно се мењају. Дакле: Додељена је диплома Марку Маринкову. Овде се, међутим, јавља још једна недоумица – да ли се каже „с Марком Маринковом” или „с Марком Маринковим”?
Презимена на -ов у српском, а и у другим словенским језицима, по пореклу су присвојни придеви, али су се с временом поименичили и данас су именице мушког рода. Норма препоручује да се ова презимена мењају по именичкој промени, нпр.: Разговарао сам с Маринковом, Веселиновом и Ивковом; Шетао сам се с Поповом; Иди за Јовином. Под утицајем средина у којима су оваква презимена честа, а у којима је у употреби придевска промена, норма је прихватила и ову промену. Тада она у вокативу остају без наставка: господине Попов, Васиљев, Глишин, Милин, а у инструменталу имају наставак -им: с Поповим, Глишиним. У генитиву и дативу увек је именичка промена: узми од Попова (као од пустолова, из спева), а не од Поповог (као од доброг).
И, на крају, да исправимо још једну неправилност која се поткрала у називима улица, а то су натписи: Улица Чарлиа Чаплина и Шумадиски трг. Требало је написати: Улица Чарлија Чаплина и Шумадијски трг.
Сонант ј је врло нестабилан глас и у неким положајима у речи (пре свега између двају самогласника, а нарочито кад је један од њих и) врло слабо се чује. Правопис и норма одређују где ће се писати. Норма налаже да се у групи -иа- оно увек пише. Зато улица носи назив Чарлија Чаплина.
Ј се увек пише и када је оно структурни део основе. Зато што постоји у основној речи Шумадија, остаје и у изведеној – шумадијски.