Требињски основци у оквиру дводневне Школе калиграфије, која се већ четврту годину заредом организује на крајњем југу Српске, имали су прилику да више науче о традицијама српског писма и опробају се у ћириличном краснопису.
Организатори пројекта, који је овога пута реализован под слоганом "Немањићи у Херцеговини" су Српско удружење "Ћирилица" из Требиња и Народна библиотека.
Врата духовне и културне љепоте српске средњовијековне орнаментике, писма и свега онога што представља идентитет српскога народа, по четврти пут су отворена у Требињу. Полазници Школе калиграфије "Немањићи у Херцеговини" имали су прилику да се упознају са љепотама краснописа и да тим старим формама и технологијама дају ново рухо које ће примијенити на савремени начин.
- Одшкринућемо врата ризнице рукописног блага, те љепоте која говори о умјешности средњовјековног човјека и његовим умјетничким дометима. Калиграфија је у првом реду занат, али истовремено и механика и мистика. Ту вјештину која се преносила вијековима, увијек прати и умјетнички искорак... Овај умјетнички занат није само вјештина обликовања слова, без обзира на садржај који њима саопштавамо - појаснила је Татјана Јанковић, филолог калиграф из Београда.
У калиграфији, истиче Јанковићева, не може да се пише било шта. Калиграфија не подноси празнословље. Она је драгоцјена сама по себи и његује драгоцјеност. Као што су народне мудрости, пословице, оно што је цивилизацијска тековина, што је преживјело све и важи и за човјека 21. вијека.
- Да не говоримо колико је она важна и за типографије, јер су из калиграфије проистекли сви савремени компјутерски фонтови - подсјетила је он.
Оваквим и сличним активностима, требињска "Ћирилица" труди се да покаже да је ћирилица лијепа у свим вијековима и да је и у данашње вријеме итекако примјењива. Велико интересовање за прву калиграфску школу, подстакло је то удружење да настави ову праксу и да пројекат калиграфије кандидује код Министарства културе и информисања Републике Србије. Већ трећи пут за пројекте требињске "Ћирилице" није изостала подршка из матице.
Весна Андрић, предсједница "Ћирилице", каже да су свјесни да су двије радионице мало за неке дубље и шире захвате у тајне овог умјетничког заната, али да им је жеља да дјеци покажу основе и поставе темељ да би она касније могла да се надограђују са својим професорима и наставницима.
Овогодишња Школа калиграфије реализована је кроз три цјелине: радионице, предавање и мултимедијалну видео презентацију "Долина краљева - Епоха Немањића", аутора Душана Тодоровића, који је, како каже, средствима савременог медија желио да визуелно оживи једну од најважнијих епоха у српској историји, вријеме наше најзнаменитије владарске лозе, која је Србијом столовала више од два вијека.
- Жеља ми је била да људима млађе генерације, кроз савремене медије и модерну естетику, приближим живот средњовјековне Србије и да их заинтересујем за истраживање ове уистину занимљиве и веома богате епохе. И да ову епоху, колико је то могуће, не схватају само као прошлост, већ као трајање и савременост, зато што из различитих епоха ми заправо учимо идеје за битисање и у садашњости - рекао је Душан Тодоровић, публициста и графички дизајнер из Београда.
Након Требиња, програм Школе калиграфије "Немањићи у Херцеговини" представљен је и полазницима Просвјетине школе српског језика, историје и културе у Мостару.
ИЗВОР: РТРС