Уручене повеље Матице српске за неговање српског језика

Нови Сад – Матица српска одала је признање Српској академији наука и уметности додељујући јој своју повељу за неговање српског језика. За САНУ то чини, како је рекао њен председник Владимир Костић, посебну част јер је добијено од старијег саборца и институције чијa меродавност превазилази све друге.

„Неко ће малициозно рећи да ова награда личи, отприлике, као да је неко наградио Српску православну цркву што шири православље међу Србима. Ми смо награђени за посао који нам је дат”, казао је Костић, коме је председник Матице Драган Станић јуче у Новом Саду уручио повељу за 2018. годину, за вишедеценијски допринос неговању српског језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма.

Брига о језику, према речима академика, једно је од суштинских одређења академије и „нема сумње да је српски језик судбина САНУ”.

„Језик је у вези са идентитетом, међутим идентитет је, као и језик уосталом, никад довршено трагање. Загрижена одбрана може да се претвори у колико назадно робовање, толико и у одређеним околностима у саучесничко препуштање искорењавању”, навео је Костић.

Повеље за 2018. годину такође су припале професорима др Драгољубу Петровићу (за укупни допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе) и др Милораду Пуповцу (за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Хрватској).

Жири на челу са Драганом Матицким једногласно је о свим лауреатима одлучио прошлог пролећа, али стицајем околности, како је то напоменуо председник Матице, повеље нису могле да буду уручене раније.

Пуповац је рекао да је одлуку жирија схватио као награду која треба да га подстакне на оно што још треба направити.

„А треба направити много, јер ми смо у много чему, када је посреди бивање Срба у Хрватској, у пословима који су или на почетку или су недовршени”, навео је Милорад Пуповац који је указао на „изнимно тешко” стање када је реч о службеној употреби српског језика и ћириличног писма у Хрватској, као и да не постоји довољно подршке у области образовања, те да у јавној сфери стоје својеврсне баријере пред српским језиком.

Захваљујући на награди, оценио је да је могла отићи у друге руке – наставника практичара из источне Славоније који су, каже, годинама чували српски језик.

Повељу за професора у пензији Драгољуба Петровића, који није могао да дође на свечаност, где је прочитано његово писмо, примио је његов брат Илија Петровић.

С. К.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА