Поводом 143. годишњице рођења најумније Српкиње последњих векова, Исидоре Секулић из Мошорина, данас је у Гласу Цркве у Шапцу, где је Исидора проживела три године као професорка и написала своја најславнија дела, представљен комплет од пет књига изабраних дела "највеће Европљанке нашег рода" и најобразованије жене у српској историји.
Говорећи о делу велике списатељице, чије издање је помогла Влада Републике Србије, Канцеларија за односе с црквама и верским заједницама, уредник издања протођакон др Љубомир Ранковић, посебан акценат је ставио на Исидорино дело: Његошу књига дубоке оданости.
То дело израсло је из дубоког корена најбољег есеја о Цетињском Пустињаку – Религија Његошева, др Николаја Велимировића.
– Колики је значај бесмртног дела Ловћенског Тајновидца, Светог Петра другог Петровића Његоша и поменуте две бриљантне студије о тајни Његошевог поетског поимања Бога и света, као и многих других студија и есеја о великом песнику "Трагичном јунаку косовске мисли" како га је назвао Иво Андрић, данас се показује у Црној Гори – истакао је Ранковић, додајући да је Црну Гору у послератном периоду, као ни једну покрајину у Европи и свету захватио застрашујући атеистички цунами, и чинило се да од цркве и вере неће остати ни "камен на камену".
Цркве су претваране у штале, из врата и прозора светих храмова шикљало је шибље и дрвеће а уместо верника цркве су постале стаништекоза и оваца, аветињских птица сова и слепих мишева.
Протођакондр Љубомир Ранковић - Фото: В.митрић
Црна Гора била је "Земља Гадаринска и Галилеја незнабожачка".
Доласком у "Српску Спарту" Митрополита Амфилохија Радовића Морачанина, у веома кратком периоду извршена је највећа духовна обнова, којој нема поређења у два миленијума дугој историји хришћанства. Обновљене је више од 700 храмова, црквених домова и манастирских конака. Али, важније од свега тога је чињеница да је обновљена Жива Црква у души и срцу црногорског народа. То је данас видљиво пред очима целога света.
Сведоци смо данас, да је Црна Гора постала највећи храм хришћанске васељене са ловћенском куполом која закриљује целокупну хришћанску пуноћу модерног света на прагу трећег миленијума. Аја Софија Нове Византије... Километарске литије путевима и улицама Црне Горе највећи је и најсветији литургијски Велики Вход, који је икад ходио било којом земљом или било којим храмом у историји хришћанства. Целе породице, племена, села и градови, младићи и девојке, старци и жене... све се подигло и покренуло, изашло на Христову стазу и кренули у одбрану својих светиња, корена и темеља свог хришћанског и људском сопства и идентитета. У рукама свих славске иконе и кућне реликвије, црквене и духовне песме на уснама.
Сви свечано обучени, ведри и духовно светли, сијају као сунце које обасјава свет својим оптимизмом и вером у победу Христове истине.
- Са њима корачају њихови свеци и заштитници: Свети Василије Острошки, Петар Цетињски, Владика Његош... далеки преци и потомци којима остављају и утврђују завет чојства и јунаштва Марка Миљанова. Нису ово, како необавештинама на први поглед изгледа, профани политички протести, митинзи, демонстрације... Ово је света Литургија коју служи народ предвођен својим духовним пастирима и поставља камен темељац наде у духовну обнову клонулог европског човека, смрвљеног аветима индивидуализма, неолиберализма и бруталног капитализма, којима је човек и његова судбина "стота рупа на свирали" – рекао је Ранковић и у потресном надахнућу додао:
- Божји народ, свештенство и монаштво, свеци и епископи испред свих данас су икона Цркве Христове у Црној Гори. Митрополит Амфилохије данас је први Пастир хришћанске васељене.Радуј се благодатна Света Горо Црногорска! Радуј се Жива Цркво Христова... Христов други долазак померен је за неколико векова...Радуј се Амфилохије са својим народом! Ви сте већ победници ма како се све ово завршило. Радујте се победом Непобедивог, јер "Христос победи свет!