Др Вања Ковић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, одјељење Психологија каже да књига и данас има своју снагу, дубину и тежину коју је увијек имала, само је проблем што дјеца касно улазе у читалачки свијет, а веома рано су изложена савременој технологији, која ствара зависничко понашање.
„Са читањем, по мени, треба почети од самог рођена, моја дјеца су одрасла уз књигу. Наравно, не можемо се надати да ће дјеца да читају уколико не виде модел и примјер одраслог са књигом у руци. Врло је важно прилагодити литературу узрасту дјетета, а ми у српском књижевном корпусу имамо богаство да можемо дјецу да увучемо у тај чаробни свијет како би у једном тренутку они сами имали потребу за читањем“, рекла је др Ковић.
Она је додала да, када је ријеч о описмењавању и учењу слова треба ослушкивати тренутак када су дјеца за то спремна.
„Психолози вам често помињу критички или сензитивни период, ви када осјетите да дијете нешто воли или је спремно за то, реагујете тако што му то и дате. Оно што ми знамо, према истраживањима, дјеца су негдје око четврте године заинтересована за ту симболичку игру. Тај критички период је као неки воз, у који дијете ако правовремено ускочи, правовремено стиже до сваке наредне станице. Ако га пропусти, опет је могуће све то сустићи али уз много већи труд, мотивацију и напор. У том смислу је много важно ослушкивати шта истраживања говоре, како бисмо правовремено и реаговали“, навела је др Вања Ковић.
Предсједник Српског удружења „Ћирилица“ Требиње Весна Андрић је рекла да ово удружење у својим редовима има много професора и учитеља, те да је општи закључак како се, нажалост, не чита довољно.
„Има наравно дјеце која читају још увијек, која редовно долазе у библиотеку, али је више оних којима стално треба објашњавати зашто је читање корисно и који немају ту културу читања. Зато смо и позвали Вању вечерас, како бисмо пронашли одговор на питање како да тај проблем превазиђемо првенствено са ученицима“, додала је Андрић.
Покровитељи вечери су Град Требиње и ЕРС.