Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије рекао је да је циљ тога што се догађа са српским језиком у Црној Гори од 2003. године, када је на попису становништва уведена идентитетска одредница „црногорски језик“, радикалан прекид наше културе.
Владика је ово рекао данас у Подгорици, на отварању Научног скупа „Српски језик и ћирилица – основе српског идентитета“, који се одржава у организацији Српског националног савјета Црне Горе.
„Црна Гора је кроз сву историју била ћирилична држава, ћирилични народ, ћирилична култура. Она од тада престаје да то буде“, рекао је Владика Афилохије.
Он је казао да то значи да је дошло до радикалног прекида нашег језика и нашег писма, а то значи до прекида наше културе.
„Тај прекид је уставно заживио. Тај пројекат, остане ли такав, несумњиво има далекосежне последице. А његов циљ очевидно и јесте да се изврши промјена идентитета овог народа, звали ми њега овако или онако. Једно је, међутим, сигурно: ово је ћирилични народ и ћирилична култура“, подвукао је Митрополит црногорско-приморски.
Он је казао да се тим пројектом већ стварају генерације које прекидају континуитет са својом духовношћу, културом и прошлошћу.
„То јесте, највјероватније, нечији циљ – да дође до стварања новог народа, новог језика, новог писма, нове културе и новог идентитета. Било како било, тај идентитет више није оно што јесте била Црна Гора и што је у суштини и до данас“, казао је Владика.
Он је упозорио да ће будућа покољења, уколико се овако настави, изгубити своје самосазнање и прекинути контакт са својим свесловенским бићем јер се у Црној Гори уништава саборно памћење и прекида са свиме што смо створили у претходних једанаест вјекова, од Светих Ћирила и Методија наовамо.
Поздрављајући учеснике скупа, Митрополит је изразио наду да ће овај скуп допријенити заустављању процеса губљења памћења, губитка себе и свога самосазнања.
„То је у Европи и у савременом свијету јединствено одрицање од себе самога, своје памети и свога самосазнања. Надајмо се да ће се то зауставити и да ћемо се вратити себи, својој памети, својој ћирилици и своме саборном још увијек неизгубљеном, али угроженом памћењу“, закључио је Митрополит Амфилохије.