Српском језику дати натпредметни статус: Иницијатива упућена министру на разматрање

Друштво за српски језик и књижевност предало је данас Министарству просвете Иницијативу за увођење натпредметног статуса српског језика.

СРЕЋАН НАМ ПРАЗНИК: Данас је дан матерњег, српског језика

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ

Уз Завештања Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави из пера писца Мила Медића, свим људима, који пишу и читају на српском језику честитамо данашњи празник:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

„Ми знамо ко смо“: Ијекавски изговор је носилац традиције српског језика, из кога је потекао дио српске народне књижевности

„Ијекавски штокавски простор је само једно плућно крило српскога језика, а друго крило је штокавска екавица. Срби су и до сада дисали са оба ова плућна крила, а тако треба да буде и од сада. Свако сужавање у погледу основних схватања целине српскога језика води нас катастрофалним исходима у будућности", сматра Станић

Слободан Антонић: Апсурдистан

Сви наставници Филозофског факултета у Београду уочи овог семестра добили су упозоравајући мејл да се од сада морају држати родно осетљивог језика (о томе више Чедомир Антић у сутрашњој Политици). За мој предмет то ће значити да реченица: „Марксисти сматрају да се капиталисти и радници налазе у непомирљивом сукобу“, од сада има да гласи: „Марксисти и марксисткиње сматрају да се капиталисти и капиталисткиње и радници и раднице налазе у непомирљивом сукобу“...

МОЈА ШКОЛА

Традиционална школаје имала многе недостатке, али једна њена темељна особеност, која, чини се, недостаје данашњој школи је широко хуманистичко образовање (истини за вољу, било је понекад и прешироко), или, пак, хуманизован поглед на Другог.

Александар Милановић: Српски језик, књижевност и култура над амбисом?

У част преминулог др Александра Јовановића (1949– 2021) говорио његов дугогодишњи сарадник др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета

Римокатолички писци XVII и XVIII века су своја богословска дела објављивали ћирилицом

Важна српска исходишта хрватске културе (гусле, ћирилица et cetera)

Светионик Српства у вјековној тами: „Цариградски гласник“ једини лист нашег народа у Отоманском царству

Језик којим ти је мајка тепала, којим те учила Богу се молити, којим те путила на прави пут, којим ти је пјевала уз колевку. Ти говориш тим језиком и не помишљаш да си по њему и Србин и човјек. Поноси се тим језиком – имаш чиме!

Ћирилица и српски језик – идентитетска питања и нематеријално културно наслеђе

Учесници су били уважени лингвисти – проф. др Милош Ковачевић, редовни професор на одсецима за србистику Унивезитета у Београду и Крагујевцу, и проф. др Јелица Стојановић, историчар језика, редовни професор на Катедри за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу

Рестауриран вриједан документ који доказује да је ћирилица у Вуковару бар од 17. вијека

Док се чека „пресуда“ о судбини српског језика и писма у Хрватској, у Архиву Војводине у Новом Саду, завршена је рестаурација „Зборника исправа православне општине вуковарске из 18. века“, која доказује да су Срби у град на Вуки донијели ћирилицу најкасније 1690. године са патријархом Арсенијем.