Милош Црњански добио сталну музејску поставку у Италији

Милош Црњански волео је Италију, чувен је његов путопис „Љубав у Тоскани“. Четвртог новембра та земља му је одала почаст сталном музејском поставком у градићу Сан Вито ал Таљаменто, малом месту у региону Фурланија – Јулијска крајина. Ни датум, ни место нису случајни.

Народ у паници олако постаје – руља

Само сви људи знају све ствари. Зато је важно да Американци чују Кинезе, да Кинези чују Русе, да Руси чују Французе, да Французи чују Енглезе и да се договоре како да се боре против „куге 21. века”

Српски без туђица

Ако су ти који су завршили студије имали и искористилу ту могућност, чак и привилегију, не би требало да се одроде од народа, већ да њему буду у служби, колико год је то могуће. Треба да се изражавају ван уске струке, на народу разумљив начин, а не да због свог новојезика препуног беспотребних и ружних и тешко изговорљивих туђица замишљају да су изнад народа и да су нека “виша“ класа људи.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ: Има ли Црне Горе без Његоша?

Нотирамо још једну годину без Његошевог дана као националног празника културе у нашој Црној Гори, Његошевој Црној Гори. Дана, који би, вјерујемо, успио ујединити и помирити православну браћу савијену под овим парчетом најљепшег неба.

Још један 13. новембар, у Његошевој Црној Гори, која га званично неће споменути.

ИЗ НЕИЗРЕЧЈА У РЕЧ: Песник Митрополит Амфилохије

У ове тужне и сузне дане када се опраштамо од нашег преосвећеног владике, нашег Митрополита Амфилохија, указују нам се вечним истинама и његова поезија којом је славио Бога, славио Човека и славио свој род, тројединством вере, љубави и наде.

Нова трагикомедија у Вуковару: Кад не буде Срба, биће решен и „проблем“ са ћирилицом

Односи између Хрвата и Срба у Вуковару поново су заварничили када је у среду Градско веће прихватило закључак градоначелника Ивана Пенаве да се у том граду нису стекли услови за враћање ћирилице у употребу. Према оценама стручњака, тај потез је неуставан и трагикомичан, те је очекивано да тамошња влада интервенише и реши ситуацију.

Раде Р. Лаловић: ЕПИСКОП КАО ПЈЕСНИЧКИ МОТИВ

Проучавајући прије тридесетак година поетику Меше Селимовића и анализирајући његове погледе изнесене у збирци есеја Писци, Мишљења, Разговори посебну пажњу смо посветили есеју Друштво и књижевност гдје се износи и став да се политика и књижевност нађу заједно “само кад наиђу опасне и драматичне тешкоће за земљу”.  А те тешкоће за земљу и народ су у Црној Гори кулминирале 2019. и 2020. године, а дошле су од црногорске власти која је постала класични отуђени центар моћи и сама себи сврха, дакле, далеко од народа и његових потреба и материјалних, и културних, и духовних.

ДОБРОТИ

Доброта живи, упркос муци и патњи, човјек и даље остане племенит и може да осјети тугу другог. Некад, и поред очигледне немаштине (или ма какве друге боли), која може да застиди и да заболи, поред тога да се нема све што се воли (али да се воли све што се има), опет, напосљетку, све тече с добром.  Чак и да се нема ништа, али као да ништа и не недостаје.

Свечана академија у част великог пјесника: ОБИЉЕЖЕНЕ ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ПОВРАТАКА ЈОВАНА ДУЧИЋА У СВОЈ ГРАД

Свечаном академијом под називом „Двадест година послије“ у Требињу су вечерас завршене Дучићеве вечери поезије, посвећене великом пјеснику Јовану Дучићу, чији су се земни остаци прије 20 година вратили у Требиње.