КАКО ЈЕ ПРАВИЛНО РЕЋИ : хлеб, ’леб или ’лебац – ако си гладан

Срп­ски је­зик ће­мо са­чу­ва­ти, ду­го­роч­но гле­да­но – са­мо ако са­чу­ва­мо на­род. Све оста­ло је ма­ње бит­но и ва­жно. Ако на­ста­ви­мо ова­ко као да­нас да не­ста­је­мо, не­ће­мо има­ти ни нај­ма­њи про­блем око пи­та­ња по­ста­вље­ног у на­сло­ву ове при­че.

Српски као страни у баварским гимназијама

Исто­ри­ја про­у­ча­ва­ња срп­ског је­зи­ка и кул­ту­ре код Не­ма­ца ду­га је пре­ко два сто­ле­ћа и има­ла је свој пр­ви ве­ли­ки вр­ху­нац по­чет­ком 19. ве­ка. У кул­тур­ној епо­хи ро­ман­ти­чар­ског тра­га­ња за „при­род­ном по­е­зи­јом” от­кри­ће срп­ских на­род­них умо­тво­ри­на са­вр­ше­но се укло­пи­ло у Хер­де­ров кон­цепт иде­ал­не на­род­не ли­ри­ке. И сам Ге­те је био ин­спи­ри­сан на­шим ју­нач­ким пе­сма­ма, а две књи­ге пре­во­да на не­мач­ки Те­ре­зе Ал­бер­ти­не Луј­зе фон Ја­коб (Талфј) отво­ри­ле су пут на­шем на­род­ном ства­ра­ла­штву у не­мач­ку кул­ту­ру.

Историја тениса дописана ћирилицом

После свих језика које је у међувремену савладао и користио у свечаним приликама, сам крај застрашујуће сезоне је обележио порукама на српском, написаним ћирилицом. Честитиком „Срећна слава!”, прославио је аранђеловданску неумољиву победу над Надалом, а речима „А сада одмор”, лекцију одржану Федереру, коме ни брада, ни туђа столица, нису помогле у финалу. Кратко и слатко. К’о вели, не морам више никоме да се улагујем, а ви преведите ако вас занима...
 

Рукопис „Плаве гробнице“

Милутин Бојић, један од најзначајнијих песника српске модерне, написао је 1917. године стихове антологијске песме „Плава гробница“, која је постала химна и молитва славне српске епопеје у Првом светском рату. Рукопис те песме, за који се страховало да је изгубљен, изненада је пре два месеца угледао светлост дана у Библиотеци „Милутин Бојић“.

У БЈЕЉИНСКОЈ ГАЛЕРИЈИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "МОЈА ЋИРИЛИЦА"

У оквиру културне манифестације "Вишњићеви дани" у бијељинској Галерији  је отворена изложба слика "Моја ћирилица", аутора Олгице Стефановић из Новог Сада.

ПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ У СРБА

Сва је српска култура и више од хиљаду година стваралаштва записано ћирилицом. То није само писмо и само слово, ћирилица је дио нашег националног бића наше културе, памћења, трајања и постојања.
Да набројимо само по нешто и само по неке од нас, који су писали српским писмом: