Скупштина првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ телефонским договором у петак, 3. јула 2020. године одлучила је да следеће године организује свечано обележавање 20 година од оснивања прве „Ћирилице“ (2001-2021).

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је у интервјуу за Срну да српски језик и књижевност треба у обазовању да има мјесто какво и припада националном предмету, као и да треба захтијевати да српски језик на интернету буде коректан, а да и медији и издавачке куће имају лекторе.

Не пристајем на наручене теме, наручену идеолошку позицију, наручену плиткост. Не пристајем на наручену провинцијалност.

Књига је објављена прошле године, поводом 235 година од рођења и 185 година од смрти Саве Мркаља – филолога, филозофа, пјесника и реформатора ћириличног писма. Приређивач зборника Душко Певуља, професор Филолошког факултета у Бањалуци, истакао је да је ово дјело настало с циљем да афирмише цјелокупну Мркаљеву стваралачку личност .

У сриједу, 8.7.2020, са почетком у 20 часова, у Галерији Културног центра Требиње биће промовисан зборник радова о Сави Мркаљу под називом „Сава Мркаљ: пјесник и филолог“ који ће представити аутор проф. др Душко Певуља. Зборник је заједнички пројекат Крајишког културног центра „Свети Сава“ из Бањалуке и Удружења крајишких Срба „Прело“ из Чикага. Организатор промоције је Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња и Културни центар Требиње.

Црна Гора је дио поезије и дјело поезије, њу су стварали највећи пјесници који су говорили о језику, рекао је академик Матија Бећковић за РТС.

Бећковић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да су највеће комплименте српском језику давали странци.

У издању Матице српске из Новог Сада објављена је књига „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“ професорке Митре Рељић

Од угла Балканске и Босанске (данашње Улице адмирала Гепрата) па, безмало, до угла Балканске и Немањине, протезало се највеће београдско двориште. У Балканској улици, са лица, били су дућани, претежно занатске радње (три абаџијске, капаџијска, месарска, столарска, сарачка), а иза њих, са дворишне стране, станови с двема собама или собом и кујном…

Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ објавили су словар Милоја Стевановића у Дијалектолошком зборнику, а он исту књигу са 272 разлике у издању Библиотеке општине Лучани