У Тршићу су прошлог јуна учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције – коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређивање образовања и васпитања у Београду − једногласно усвојили Декларацију о границама српскога језика (овде).

Предмет: Заштита од дискриминације и кршења равноправности употребе ћириличног писма

Поштовани предсједниче,

Српски национални савјет је тражио од Заштитника људских права и слобода Црне Горе заштиту од дискриминације и кршења употребе ћириличног писма у случају обиљежавања  топонима на дионици ауто пута Смоковац – Матешево.

ВУКОВА награда ме је врло обрадовала. Обрадовала зато што сам као србиста цео живот посветио, непосредно и посредно, проучавању Вука. А суштина тог проучавања своди се на ону Андрићеву напомену да је задатак српских писаца и филолога да „на неки начин превазиђемо Вука оставши му верни“.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић упозорава да још није заустављено срозавање статуса српског језика и писма на националном и говорном простору, те да је на дјелу безочна крађа српског језика и покушај да се све српско прекњижи.

Група историчара из академске заједнице и стручних институција из Републике Српске и Србије апеловала је да институције и органи Републике Српске и Србије заштите културно-историјско наслеђе Срба и достојанство науке.

„Кад је једно друштво истоветно у неистинама, онда т значи да те неистине временом постају његове истине, јер неистине дугим трајањем постају садржаји живота оних који су у њима одгајани. У томе је смисао друштвеног и културног инжињеринга. Такво друштво има своје неугодности, таква нација је темељно неуротизвана јер почива на негативној претпоставци: она шотврђује свој идентитет у негацији српског идентитета, а не у афирмацији сопствених садржаја. То је чини – у високом степену – синтетичком нацијом.“ (Мило Ломпар, Слобода и истина, Београд, 2020, Catena mundi, 105)

Поваљска листина је најстарији сачувани документ писан хрватском ћирилицом, а како наводи Институт за хрватски језик и језикословље, настао је 1. децембра 1250. године.

Од Светог Саве до данас наш народ је повезивало једно писмо и један језик и на њима је створена култура која је огледало нас Срба. Нажалост, последњи век почео је полако да разара тај темељ српске културе и нације”, каже један од најугледнијих лингвиста, проф. др Милош Ковачевић.

Српски језик и ћирилица налазе се у незавидном положају у образовном систему, упозоравају стручњаци. Иако је увођењем Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма направљен помак у очувању језичке културе и писмености, на многим факултетима српски језик се не изучава, а фонд часова у школама је премали.

Отварањем афере поводом рестаурације Чајничког јеванђеља сарајевска чаршија жели да присвоји баштину српског народа и Српске православне цркве по моделу аустроугарске колонијалне управе.