Интересантно је да оваква мржња постоји само према ћирилици. Нико од јапанских самураја, који су се успешно уденули у Запад, нити од кинеских комуниста, који се нису ништа мање успешно укључили у капиталистичко тржиште, не тражи да се одрекну од хијероглифа и свог слоговног писма.
„Познати комичар Чарли Чаплин у Београду има три улице, које су написане на три начина: Улица Чарли Чаплина, Улица Чарлија Чаплина и Улица Чарлиа Чаплина”, као и тврдњу да постаје табле с именима улица: „Ђуре Јакшић 5” и „Шумадиски трг”.
петак, 28.09.2018. године 19 часова ОШ "Бранко Радичевић" у Бољевцима
субота, 29.09.2018. године 18 часова УЖ "Сурчинке" у Сурчину, адреса: Војвођанска 344, Сурчин.
“Саво Мркаљ је један од најзнаменитијих Срба у српској култури. Он је на један необјашњив начин запостављен. Реформатор наше ћирилице, а та његова реформа се више од два вијека приписује Вуку Стефановићу Kараџићу. То је необјашњив парадокс који прати судбину Саве Мркаља”, каже професор Певуља и додаје да је ова изложба одлична прилика да се људи упознају и да се скине неправда са Мркаљевог лика и дијела.
ИНТЕРВЈУ: СРЕТО ТАНАСИЋ, НАУЧНИ САВЕТНИК ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Моја доследна политичка неутралност, која није била последица ни мога кукавичлука, нити моје храбрости, већ органске одбојности према сваком политизирању, много пута ми је помогла
Модерни бирократско-публицистички стил, ваљда у намјери да читаоца и слушаоца остави без даха, својим надасве пробраним језичким конструкцијама, постаје неразумљив, и каткад врло стран природи српског језика. Разлози за то су многи.
Чланови Српског удружења "Ћирилица" Требиње обишли су јуче ученике основне школе "Сети Василије Острошки" поводом присјећања на Међународни дан писмености и пожељели им успјешну нову школску годину.
ИНТЕРВЈУ: ГАБРИЈЕЛА ШУБЕРТ, слависта
Словенски народи највећа су популација Европе. Нажалост, интерес иде другим путевима, и не знам да ли је то паметно.
На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме.