У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.
Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.
Пре свега, српском културом (а слично је са другим националним културама) не баве се само Срби и грађани Србије. Култура је важно поприште борбе различитих страна за сферу утицаја и обликовање јавног мњења путем тзв. меке моћи. Као и други народи Срби немају само пријатеље него и они који то нису, мада ће многи од њих јавно тврдити супротно.
ТЕКСТ ЗАКОНА ЈЕ У ПРИПРЕМНОЈ ФАЗИ, А НА ЊЕМУ РАДЕ И ЈЕЗИЧКИ СТРУЧЊАЦИ.
Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом.
Од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ изложба српских речника као пратећа манифестација светског конгреса слависта.
Овогодишњим Међународним конгресом слависта домаћој филолошкој науци пружена је прилика да се Београд, после готово 70 година, изнова легитимише као светски славистички и филолошки центар.
Амбасадор БиХ у Канбери рекао да је исправљена неправда јер босански језик није био равноправан са српским и хрватским, у РС бесни због „самовоље” дипломате
Аутор: Младен Кременовић