Познати лингвиста Милорад Телебак истакао је да је у језику, прошлост, садашњост и будућност, као и духовност једног народа, нагласивши да језик и народ дијеле судбину.
Телебак је навео да се језик назива по народима, а не по државама.
„Морамо се вратити србистици, говорити српски језик, вратити се српској традицији и узусу у употреби језика. Морамо вратити своје писмо да пишемо само ћирилицом, као што сви други народи пишу својим писмом, нема двоазбучних народа“, поручио је Телебак на предавању под називом „Кроз српски језик са смјехом“ .
Он је рекао да се ријечи морају учити из рјечника, оне носе нека значења, а сматра се да има око 2.000 ријечи и њихових облика гдје су акценти једини знаци разлика у значењу. „Језик мора бити сажет, добар стил тражи сажетост јер гдје је много ријечи мало је мисли“, истиче Телебак.
Телебак каже да онај језик који се учи у дјетињству је народни језик, дијалекат у зависности гдје ко живи, али ниједан матерњи језик није на нивоу стандардног, односно књижевног језика, што значи да се мора учити.
Према његовим ријечима, недопустиво је да се српски језик не учи у српским школама, учи се у основној школи, али то су основи које би требало у средњој школи проширивати и надограђивати.
Телебак је рекао да је језик граматика и правопис, док је књижевност нешто друго, напоменувши да се она учи у средњој школи као да је задатак школе да образује књижевнике. Није Вук Караџић случајно своју прву граматику назвао писменица.
„Никада свој језик нисмо мање учили, а никада више људи није јавно говорило и писало, те је неписменост зацарила на јавној сцени или полуписменост“, нагласио је Телебак.
Према његовим ријечима, за народ језик није само средство комуникације, већ оруђе културе и науке, а захваљујући језику све оно што су створиле претходне генерације буде пренесено на будућа покољења.
Он је напоменуо да је појавом писма могућност преношења у времену и простору неограничена. „Да није језика не би био могућ напредак јер би свака генерација почињала испочетка“, наглашава Телебак.
Телебак је добитник књижевних награда „Свети Сава“ и „Кочићево перо“ за језичке приручнике које је написао. Добитник је Повеље за укупан допринос у његовању српске језичке културе, које додјељује Матица српска за допринос култивисању српског стандардног језика.
Аутор је десетак језичких приручника, објавио је више од 800 написа о српском језику у разним листовима и часописима, а приредио је и око 400 језичких емисија за радио и телевизију.