Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, Културни центар и Фондација „Милица Новковић – Изворно васпитање“ организовали су предавање „Изворно васпитање као пут до здраве, функционалне и задовољне породице и појединца“.
Нашој суграђанки, прозаисти и поетеси Олгици Цице, ових дана уручена је награда “Повеља кнегиње Милице”, коју додјељује Удружење српских књижевница из Ниша - за рукопис њеног новог романа “Искре у тами”.
Поводом Међународног дана писмености, Весна Андрић, предсједник Српског удружења „Ћирилица“ Требиње рекла је да је повећање часова матерњег језика у средњим школама кључно питање образовања.
Прва слика која ми прокрчи сјећање на Андрићеву апсану није ни Луцифер Карађоз, ни фра-Петар, ни Заим, ни онај младић загледан у прозор, већ сам прозор и оно што пред собом отвара или затвара, како читаоцу, тако и младићу.
Лажи, незнање и обмане су основни проблеми српске ћирилице у Србији
• Институционални државни и лингвистички врх треба да јасно саопште истину да хрватска национална латиница (гајица) није (опште)српско писмо и да у свету не постоји регистрација појма „српски језик и латиница“, него „српски језик и ћирилица“, те да се стога још од 1992. године свака српска књига које се данас објави на хрватској латиници „књижи“ у хрватску културну баштину
Министар без портфеља у Влади Србије Ђорђе Милићевић задужен за координацију активности и мјера у односима са дијаспором изјавио је да је у Хрватској уведена неписана царина на буквар и ћирилицу.
У организацији Српског удружењa „Ћирилица“ и Народне библиотеке Требиње, у читаоници библиотеке одржано је вече са др Вањом Ковић на тему „Читалачки почеци – када и како почети“.
Научни скуп „Култура поништавања и поништавање културе: српски `случај`“ који је почео данас у Андрићевом институту у Андрићграду окупио је бројне представнике различтих дисциплина друштвених и хуманистичких наука из Србије и Републике Српске.
На састанку у Патријаршији указано је на то да надлежни органи не спречавају, него су више него толерантни према групи невладиних организација које непосредним присуством у предшколским установама и школама упорно и систематски промовишу џендер идеологију.
Српски језик је матерњи језик за 84,4 одсто становника Србије, а најбројнији су припадници хришћанске вероисповести који чине 86,6 одсто грађана Србије, а међу њима је највише православних – 81,1 одсто, показали су резултати прошлогодишњег пописа становништва, домаћинстава и станова, које је објавио Републички завод за статистику.