Без обзира на недостатке недавно усвојеног Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, изузетно је важно што је изгласан јер „поништава“ дејство претходно усвојеног Закона о родној равноправности, сматрају лингвисти.

Скупштина Србије усвојила је Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, чиме је ћирилица, након дуго времена, стављена под заштиту државе.

Предсједник Србије Александар Вучић предао је јуче у Београду српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику преднацрт заједничког закона о заштити српског језика и ћириличног писма који би требало да усвоје скупштине Србије и Републике Српске на Дан националног јединства 15. септембра.

Једна моја старија (и сад већ покојна) колегиница с трећег спрата Филозофског описивала је како је, својевремено, као ватрена скојевка утеривала сељаке у задругу: двојица би држала несрећника, а она би му, док не пристане, чупала бркове клештима (в. овде 61-62).

Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда упутило је допис предсједнику Републике Српске Жељки Цвијановић и предсједнику Србије Александру Вучићу у ком је подржало доношење закона о заштити и употреби српског језика и ћириличног писма.

Окупљајмо се око заједничких идеја, око истога језика, књижевног канона, уметничких вредности, културних кодова, научних сазнања, техничког напретка, образовних циљева, спортских успеха

“Свети Петар Цетињски, чијем ћивоту овдје прилазимо, писао је на ћирилици и оставио дјело на ћирилици, као и његов синовац Његош и сви који су овдје народ водили у име науке за коју је живот дао Свети Пантелејмон. Сви су писали тим писмом"

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

Савет Европе (СЕ) поновио је дугогодишњу препоруку Словенији да призна српски језик као традиционално мањински језик

Центар најјужнијег града у Републици Српској, који важи за својеврсну културну престоницу Српске, биће преуређен – рекламе и натписи у центру тог града, по плановима, треба да буду једнообразни и написани на ћирилици.