Поводом обележавања десете годишњице од почетка регистрације .срб домена Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) поклања још једно писмо српске ћирилице посебно дизајнирано за екрански приказ.
Свечана церемонија у Југословенској кинотеци одржана је вечерас у оквиру Форума словенских култура, који окупља земље словенског говорног подручја, и том приликом додељена су признања у области музејске делатности.
Странице у оригиналу Мирослављевог јеванђеља једноставно помешане и да не иду редоследом каквим би требало да иду, каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Јеванђеља
Кад не бих волео Бродског, кад бих уопште био глув за риме и ритмичне звуке и кад бих саосећао само с чврстом тканином прозног текста, и тада би ме једна реченица из говора приликом доделе Нобелове награде натерала да поштујем Јосифа Александровича.
Културно-просветна заједница Србије доделила је Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном подручју, саопштили су из КПЗ.
Да Православна веронаука као наставни предмет у школи, нимало не заостаје у иновативном и креативном приступу образовању, показатељ је и номинација наставне праксе професорке Православне веронауке Жанеле Пажин за престижну награду за иновативне наставнике у Босни и Херцеговини, која је најврeдније признање у области образовања и има партнерство са светском наградом за наставнике (Global Teacher Prize). Жанела Пажин је тим поводом гост емисије „Мој вероучитељ“ Радија „Слово љубве“ и поручила је својим колегама: „Све док ми одрасли одржавамо везу са овим свијетом дјетињим, постоји нада да ће понешто од ове нарочите благодати дјетињства да пређе и на нас“.
Обнову и опремање ове школе, која се налази у сутерену цркве, финасирали су Срби за Србе и Фондација Делије
Ћирилица се кроз историју на просторима докле је допирао утицај српског језика и, преко њега, писма, често називала српско писмо. И никад другачије! То је уобичајен назив на штокавском подручју, а и у окружењу, уколико се писмо именовало (и тиме назив прецизирао, у односу на, нпр., руску, бугарску... ћирилицу, односно ћирилицу неког другог језика). За то имамо сакупљених и објављених близу сто примјера (са простора Рашке, Зете, Боке, Хума, Босне, Дубровника, Славоније, Цавтата, Задра, на млетачком, аустријском, турском... двору; у Ватикану, у записима Енглеза, Француза...)
Али, без озбира на ту врсту обавезе има и јачих обавеза да се у слободној српској држави Црној Гори – гдје је обавезна ћирилица њоме мора и Лојд служити, јер кад би се то њима на вољу пустило, онда би то до скора почели нам писати и турски или можда каквим новопронађеним арнаутским писмима
Уставни суд Републике Српске утврдио је да су одређеним одредбама Закона о ћирилици повређени витални национални интереси хрватског и бошњачког народа.