Испраћајући 2023. годину и припремајући се за божићне и новогодишње празнике, ученици Техничке школе у Требињу приводе крају радове у склопу свог пројекта "Ћирилољуб".

Дом културе „Грачаница” организује пету по реду дечију књижевну радионицу „Чувам језик, лепо пишем” која ће трајати од 15. до 21. новембра. Полазници радионице су ученици основних школа на територији општине Грачаница, која имају склоност ка писању и воле књижевност. Током њеног трајања ученици ће развијати културу писменог изражавања, маштовитост, таленат и креативност, а своје умеће писања представиће на крају скупа читајући своје радове.

Са њима ће радити: Аца Видић књижевник и уредник часописа „Бранковина” и писац Бранко Стевановић. Радионица „Чувам језик, лепо пишем”, биће одржана се под покровитељством Министарства културе Владе Републике Србије. Илустрацију за плакат радио је карикатуриста Никола Драгаш.

Мила и топла подјесен отвара теглицу са црвеним на туфне бијелим салветом и шири мирис давно уснулих тајни. Падају једна преко друге, као шљиве у компоту, напуњене орасима, и модре, и жуте, и румене као образи на сунцу. Кајсија златом опточена, цјепача, на пола дијели себе, без рачунице, теше се о другу, постајући боља и слађа. Свијет један, миран и тих, ушећерено спава и живи, не дајући злу да загребе дно.

Ријеч "духоклонуће" није замјена за туђицу "депресија" и, по мом мишљењу, није најљепша српска ријеч, изјавио је професор српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Душко Певуља, гостујући у Јутарњем програму наше телевизије.

У организацији Српског удружења „Ћирилица” из Требиња, вечерас је у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу  одржан концерт вокалног солисте Миодрага Миша Близанца, уз пратњу Дејана Хорвата.

Иако сав капитал заснивају на новцу српских грађана, стране банке које послују у Србији не поштују њихов језик, одбијајући захтеве клијената да са њима послују на ћирилици. Одредбе Закона о службеној употреби језика и писма тумаче се селективно због чега је Савет за српски језик упутио Влади Србије допис у којем се инсистира на коришћењу ћирилице.

БРАНКА Ћопића, једног од највећих српских писаца, данас нигдје нема. Онога који је, колико јуче, био најтиражнији, данас не штампају.

Истражујући теме и мотиве српске поезије страдања и патње и бавећи се анализом исте у функцији његовања културе сјећања написали смо и у часописима објавили низ есеја. Уже теме тих есеја су поетска свједочења о српским страдањима у Пребиловцима, над Корићком јамом, у Старом броду на Дрини код Вишеграда, у Пивским Долима код Плужина, на Кошарама и тако редом.

Изложба радова „Моја ћирилица“, ауторке Олгице Стефановић отворена је синоћ у галерији „ Никола и Угљеша Поповић“ у Беранама.

,,Нова Зета'', књижевни лист који је излазио на Цетињу, позвао је 1889. године на очување српског језика тако што би Срби избацили из употребе ријечи које немају словенско поријекло. Лист је оцијенио да је то ствар народног поноса, а да је чисти српски језик извор снаге и дика Црне Горе.