Раде Лаловић нам објашњава зашто се у саврменој комуникацији, а и у расправама и књигама често један до другог у именичкој синтагми употребљавају придјеви српски и национални, нпр. српска национална књижевност, српска национална музика, српска национална историја, српска национална култура, а у задње вријеме и нпр. српски национални буквар и српска национална читанка.

Ако бисте имали прилику да пошаљете неки кратак звучни запис на српском језику у свемир, шта бисте изабрали да прочитате или изговорите?

У Херцег Новом данас је одржан фестивал божићног колача "Чесница" који постоји од 2022. године, а спроводи се у шест земаља. Један од овогодишњих учесника је и Српско удружење "Ћирилица" Требиње.

Како је некада свијет гледао на писменог човјека, и шта је то заправо значило, откривамо у колумни чији је аутор Емир Кустурица за сајт Искра.

КЊИГА "Српски језик и ћирилица - огледало српско" аутора проф. др Срета Танасића, која је објављена у едицији "Расправе" новосадског издавача "Прометеј", недавно је промовисана у Културном центру "Чукарица".

Из пера Росанде Пауел

Испраћајући 2023. годину и припремајући се за божићне и новогодишње празнике, ученици Техничке школе у Требињу приводе крају радове у склопу свог пројекта "Ћирилољуб".

Дом културе „Грачаница” организује пету по реду дечију књижевну радионицу „Чувам језик, лепо пишем” која ће трајати од 15. до 21. новембра. Полазници радионице су ученици основних школа на територији општине Грачаница, која имају склоност ка писању и воле књижевност. Током њеног трајања ученици ће развијати културу писменог изражавања, маштовитост, таленат и креативност, а своје умеће писања представиће на крају скупа читајући своје радове.

Са њима ће радити: Аца Видић књижевник и уредник часописа „Бранковина” и писац Бранко Стевановић. Радионица „Чувам језик, лепо пишем”, биће одржана се под покровитељством Министарства културе Владе Републике Србије. Илустрацију за плакат радио је карикатуриста Никола Драгаш.

Мила и топла подјесен отвара теглицу са црвеним на туфне бијелим салветом и шири мирис давно уснулих тајни. Падају једна преко друге, као шљиве у компоту, напуњене орасима, и модре, и жуте, и румене као образи на сунцу. Кајсија златом опточена, цјепача, на пола дијели себе, без рачунице, теше се о другу, постајући боља и слађа. Свијет један, миран и тих, ушећерено спава и живи, не дајући злу да загребе дно.

Ријеч "духоклонуће" није замјена за туђицу "депресија" и, по мом мишљењу, није најљепша српска ријеч, изјавио је професор српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Душко Певуља, гостујући у Јутарњем програму наше телевизије.