Моја доследна политичка неутралност, која није била последица ни мога кукавичлука, нити моје храбрости, већ органске одбојности према сваком политизирању, много пута ми је помогла

Модерни бирократско-публицистички стил, ваљда у намјери да читаоца и слушаоца остави без даха, својим надасве пробраним језичким конструкцијама, постаје неразумљив,  и каткад врло стран природи српског језика. Разлози за то су многи.

Чланови Српског удружења "Ћирилица" Требиње обишли су јуче ученике основне школе "Сети Василије Острошки" поводом присјећања на Међународни дан писмености и пожељели им успјешну нову школску годину.

ИНТЕРВЈУ: ГАБРИЈЕЛА ШУБЕРТ, слависта

Словенски народи највећа су популација Европе. Нажалост, интерес иде другим путевима, и не знам да ли је то паметно.

На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме.

ХЕРЦЕГ НОВИ - Више стотина посетилаца први пут у Црној Гори видело је аутентичну Нобелову награду за књижевност, коју је српски писац Иво Андрић добио 1961. године, као и његов дипломатски ковчег и униформу, а све то у оквиру „Дана нобеловца у Херцег Новом” који су протеклог викенда почели у Кући Ива Андрића у Херцег Новом.

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.

Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.

Пре свега, српском културом (а слично је са другим националним културама) не баве се само Срби и грађани Србије. Култура је важно поприште борбе различитих страна за сферу утицаја и обликовање јавног мњења путем тзв. меке моћи. Као и други народи Срби немају само пријатеље него и они који то нису, мада ће многи од њих јавно тврдити супротно.