„Ми сада губимо и оно што у суштини никада нисмо ни имали“. Ово за Спутњик каже Србин из Вуковара Срђан Милаковић, после поражавајућих резултата пописа на основу којих су наши сународници у Хрватској изгубили и право на ћирилицу.

Бити писмен у прошлом вијеку је значило бити уважен! Није мала ствар ‒ често и више од тога. Гдје год се појављивао, писмени човјек био је запажен. У школи, биоскопу, на улици, позоришту, на трамвајској станици, у циганмали. Није ријеч само о граматичкој писмености, нити о привиду којег стварају савремени аутодидакти, извођачи информатичке револуције.

Треба подсјетити да код предсједника општине, господина Југослава Јакића нијесмо препознали ни минимум сарадничког односа: он не одговара на телефонске позиве, не оглашава се на наш предлог да се евентуално организује заједнички састанак на нивоу Општина – Фондација

Како се и зашто целокупна наука идеологизовала и зашто помодну будалаштину о „роду” осим на политичким наукама налазимо чак и на Биолошком факултету

 ...Зима бежи, а бежећи

Шапуће нам збиљске речи:

„То ће ваше лето проћи.

А, ја ћу вам опет доћи!“

У Републици Србији и Републици Српској 15. септембра се обиљежава Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тим поводом у Требињу је данас на градском Тргу слободе уприличен свечани програм.

У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је уприличена промоција књига издавачке куће "Агапе" под називом "Трагање за смислом".

Национални просветни савет вратио је предлог за увођење родно осетљивог језика у уџбенике. Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.

Недавно сам обилазећи Фрушку гору  са великом знатижељом посјетио манастир Шишатовац. О њему сам као професор књижевности природно био солидно обавијештен. За оне који о овом манастиру мање знају основне информације могу наћи под одредницом МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ на Википедији, али у нешто краћем облику и на сајту Епархија сремска.