Најбољи средњошколски радови на тему „Шта би данас Вук рекао?” објављени су у забавнику „Даница за младе” коју осам година издаје Вукова задужбина у Београду.
Шта би данас Вук рекао? Да ли би побјегао главом без обзира, или остао, схвативши да 2015. има и више посла него 1815. године. Овако је гласила тема на конкурсу за средњошколце који су Вуку Караџићу писали шта се све догодило од његове смрти до данас. Један ученик је смислио да би Вук саставио још један „Српски рјечник”, и у њему би се нашле нове ријечи: „воздра” са значењем „ћао, здраво, где си”, „тебра” – ријеч којом изражавамо поштовање према саговорнику, „Фејсбук” – центар међуљудске комуникације, „лајк” – један од основних услова за постојање пријатељства или љубавне везе.
Најбољи средњошколски радови објављени су у забавнику „Даница за младе” коју осам година издаје Вукова задужбина у Београду.
„Даница за младе” својеврсни је сапутник у одрастању. Осмишљена је по угледу на велику „Даницу” – српски народни илустровани календар, у којем се објављују текстови из разних области културе, по узору на истоимени забавник који је Вук Караџић издавао у Бечу.
У „Даници за младе” објављују се ученички литерарни радови, пјесме и приче дјечјих писаца, квизови и скечеви ђака, бира се писац године (у овом броју то је Урош Петровић). И родитељи овдје проналазе ужитак, јер све пршти од бисера и духовитости – од Ршума и Витезовића, до Весне Алексић.
– „Даницу за младе” представљамо по школама и доводимо и писце у госте. Основце занима колико књига писци читају месечно и да ли се још увијек играју и како – прича Љиљана Симић, професорка књижевности и уредница у Вуковој задужбини.
Данас смо свједоци да наставници морају да буду мађионичари да би привукли пажњу младих, а наша саговорница каже да су неопходни машта и прави приступ, и описује креативно дружење на једном броду на Сави, где је капетан брода био Драган Лукић који је говорио стихове.
– Дијелили смо ђацима књиге и Петричићеве плакате, учећи их да поклон мора да се заслужи: способношћу и знањем, а дјеца воле нешто да добију, али – са поштовањем, пред свима. Пјесникиња Весна Видојевић Гајевић причала им је о „зачинским” словима, како је научила слова. Бака јој је тражила да јој дода у кухињи слово ш, и она би јој дала шећер. Бака тражи слово б, унука додаје бибер итд – каже Љиљана Симић.
У вртићу у Сирогојну, на промоцији „Данице за младе” питала је дјецу на шта их асоцирају слова. Слово љ за њих је, кажу – љубав.
– Поменули су љубав према животињама. Ту сам их чекала и одмах их уводим у књижевни текст, у песме о животињама. Говорила сам и шире, о љубави према свом месту, према другарима. Дошли смо и до Ршума, јер је његово родно мјесто ту у близини. Потребно је још у породилишту да родитељи добију књигу пјесама са којом ће беба да расте. У вртићима треба да гостују еколози, писци, и да их заводимо причама о наслеђу – истиче Љиљана Симић.
Према њеним ријечима, школе у Њемачкој и за вријеме распуста имају радионице, и то је начин да ђаци не буду у кафићу или улици. А од наших, похваљује:
– Ђаци из економске школе „Нада Димић” из Земуна освајају награде из српског на републичком такмичењу, његују ћирилицу, објавили су књигу ђачких литерарних радова, док су ученици „Браће Барух” написали књигу о Дорћолу.
Дружења са децом и родитељима у Вуковој задужбини почињу четвртком у подне, а домаћин је Миодраг Матицки.
– Долазе дјечаци из шестог разреда и питају писце како да освоје своју симпатију! Причамо им да је даса онај који у друштву девојчица исприча нешто занимљиво. А шта да испричам – пита ме тај мали даса. Испричај неку цаку коју си прочитао о животињама – прича Љиљана Симић, која се искрено радује сваком сусрету са овим малим главама.
М. Сретеновић (Политика)