ЋИРИЛИЦОМ СЕ ПИШУ НАЈЉЕПШЕ РИЈЕЧИ

Основно обиљежје наше земље јесте баш наше писмо. Да, ћирилица нас чини другачијим, представља симбол српске културне посебности. Она се, заиста, пише срцем. Наше писмо, наш понос, много је вриједније него што људи мисле. Латиница се чешће користи, али она нема ни приближно онолико чари које посједује ћирилица. Наиме, ћирилица нас спасава од монотоније, издвајамо се од других земаља захваљујући њој.

            Најљепше, најискреније пјесме написане су ћирилицом, наши преци су писали тако. И поред бројних измјена, она је суштински опстала, једино право српско писмо. Ћирилица је скоро калиграфија у односу на латиницу, функционалнија је, ограничава употребу страних ријечи и чува основни културни, духовни и национални значај. Најприје, она представља наше религијско опредјељење. Њена вриједност расте сваким даном, међутим, људи то не виде. Постаје угрожена...Ћирилица је душа српског народа, а, ипак, занемарује се њена љепота и чаролија. Често је замијењују универзалним писмом. Треба да више чувамо своје, а туђе да поштујемо. Ћирилички рукописи су украси, ријечи изгледају као неки умјетнички рад написан чистим срцем и љубављу.Пјесме изгледају осјећајније, приче занимљивије, она собом носи мноштво осјећања, која од нас чине изражајније , њежније људе. На улицама је све мање ћириличких натписа без обзира што је то наше национално благо.

            Наше писмо треба да користимо свакодневно, не занемарујући га, бринући се о граматици српског језика. Ћирилица се пише као ситан вез. Слова ћирилице се користе и за украшавање важних вјерских текстова, а на накиту су монограмски била угравирана ћириличка слова, дајући још љепши и елегантнији изглед огрлицама и наруквицама. Свако слово је посебно и важно. Чувајмо нашу културу, она је дио нас! Ћирилица је специфична, а из тога разлога пресудна за српски народ. Она је истинско српско писмо. И тачно је - Ћирилицом се пишу најљепше ријечи!

                                                                             

                                                                                  Сачинила: Хелана Тадић, VII разред

                                                                                              Школа: ОШ „Вук Караџић“ Требиње

                                                                                            Наставница: Драгиња Палавестра

                                                                                              Освојено 2. мјесто

Рад на врху странице сачинила Миља Томашевић, V разред, ОШ "Свети Василије Острошки", Требиње, учитељица Ана Инић, освојено 2. мјесто