Српска ћирилица састоји се од тридесет слова. Мени је свако слово посебно драго. Уживам у томе док пишем ћирилицом јер је то писмо мојих предака. Са посебном пажњом и поштовањем свако слово обликујем. Своја осјећања према родитељима и отаџбини могу преточити у поруке проткане својим снажним емоцијама захваљујући нашем писму – ћирилици.
Сјећам се времена када сам почела учити слова. Била сам узбуђена и поносна сваки пут када бих научила неко ново слово. Свако слово отварало ми је нова врата у живот. Нико није био срећнији и поноснији од мене када сам написала „ мама“. Мојој мами, моја тада крива слова, измамила су сузе. Захвална сам Вуку Караџићу који нам је оставио то дивно писмо. Како сам расла и сазнавала све више, научила сам и друго писмо – латиницу. Ћирилица ми је тада постала још дража. Док пишем ћирилицом, осјећам дух претходних времена, дух Ћирила и Методија, и, уопште, везу са својим прецима. Ћирилица је моје писмо, писмо мојих дједова, а, надам се, и писмо моје дјеце. То нису само обична слова, то је наша жива прошлост! Зато се увијек трудим да лијепа осјећања преточим у писану ријеч, служећи се тим дивним писмом.
Јако сам поносна на то што имамо своје посебно и јединствено писмо. Много веће и моћније земље не могу се похвалити тим благом.
Сачинила: Николина Стијачић, VI разред
Школа: ОШ „Јован Јовановић Змај“ Требиње
Наставница: Божана Бокоњић
Освојено 1. мјесто
Рад на врху странице сачинила Анастасија Радуловић, Иваница (Равно), учитељица Божидарка Гобовић, специјална награда