Српска ћирилица се налази пред истрјебљењем. Постоји само један начин да Срби ћирилицу очувају – да је користе, да њоме пишу – а постоји хиљадуиједан начин да се ћирилица искорјењује. Један од тих хиљадуиједан начина искорјењивања ћирилице је заговарање „богатства двоазбучја“ изношењем „доказа“ о вишеазбучју код других народа. Стање код других народа нас не занима, јер мечка игра пред нашим вратима и нас жуља наша мука, али ћемо стање код других народа приказати са циљем да се раскринка подвала о „богатству вишеазбучја“ као средству искорјењивања ћирилице код Срба.
У насртају на српску ћирилицу подваљивачи често употребљавају као седатив примјере вишеазбучја код других народа, па тако „Јапанци имају четири писма“, „Грузини имају три писма“, итд, што би требало да сугерише да двоазбучје код Срба „није никакав проблем“. Да је код Јапанаца коришћење четири писма у истом тексту знак слабости, а не „богатства“, ја сам показао у чланку „Искорењивање ћирилице помоћу Јапанаца“. Крај двије болесне ноге користе још и двије штаке, па опет посрћу у ходању! Став да „Грузини имају три писма“ није објашњен до краја, није речена цијела истина, па остаје потенцијална могућност злоупотребе овог става у циљу докрајчивања ћирилице. Зато желим да кажем цијелу истину о „бројању писама“ у неком језику.
Грузини користе само једно писмо, али у прошлости до данас јесу користили три писма! То није исто! Од V – IX вијека за вјерске текстове коришћено је писмо „asomtavruli“ („велика слова“, „обла слова“). Од IX – XI века за секуларне потребе постепено је увођено писмо „nuskhuri“ („угласта слова“), које је затим постало и писмо вјерских послова, с тим да је у вјерским текстовима прво писмо „asomtavruli“, коришћено само за наслове и прва слова у реченици, а текстови су писани писмом „nuskhuri“. Од XI – XIII века поступно је увођено и треће писмо „mkhedruli“. Прва књига штампана тим писмом је „Италијанско-грузијски рјечник“ објављен у Риму 1629. г. (Доносим енглеске записе имена грузијских фонтова, јер не смијем да их изговорим „здраво за готово“ пошто не знам њихов тачан грузијски изговор.) Заправо, то су само три фонта истог писма. Једино најновији, трећи фонт, „коврџави“, је у неким словима добио баш нове облике. Али данас користе опет само једно писмо, и за штампу, и за књиге, и за телевизију, и за јавно и приватно писано општење. Један језик – једно писмо. Једино данашње грузијско писмо „mkhedruli:
Преглед неких од свјетских писама данас избачених из употребе, међу њима и два грузијска, „asomtavruli“ и „nuskhuri“:
Упоредни преглед досадашња три грузијска фонта, из кога се види да су у питању три фонта истог писма: одозго на доле „asomtavruli„ , „nuskhuri“ и „mkhedruli“:
Хрвати су доста дуго користили прво словенско писмо глагољицу. Чак су увели и своју верзију глагољичке азбуке – угласту глагољицу, за разлику од изворне Климентове и Методијеве обле глагољице, али то не значи да су обла и угласта глагољица – „два писма“, него само два фонта истог писма.
Или узмимо ћирилицу. Вијековима је коришћена „црквена“ ћирилица, а онда је Петар Велики 1.1.1700. године увео „грађанску“ ћирилицу и хришћанску еру умјесто византијске цариградске ере. Али то не значи да су црквена и грађанска ћирилица – „два писма“, него два фонта истог писма, јер су имале истовјетан словни састав. Већ вуковица јесте ново ћирилично писмо, српска ћирилица, јер има осјетно друкчији словни састав у односу на предвуковску – и црквену, и грађанску ћирилицу.
Дакле, народи су кроз историју мијењали писма, али увек су користили принцип – један језик, једно писмо. Наравно, уз постојање „прелазних периода“ потребних да се једно писмо замијени другим.
Ето, желео сам да укажем да код баратања „богатством вишеазбучја“ само треба рећи цијелу истину, да два фонта нису и „два писма“; да писана и штампана слова и велика и мала слова неког писма нису „четири писма“, него само једно.
Један језик – једно писмо.
Жељко Филиповић - Чувар ћирилице