ОСТАЈЕМ ДОСТОЈАН ПРЕДАКА - ЧУВАМ ЋИРИЛИЦУ

Сви моји преци били су добри и честити херцеговачки сељаци. Живјели су једноставним животом обрађујући  своје њиве, бринући о стоци, чувајући вјеру и језик. Ријетки су знали читати и писати и у та тешка времена били су сигурни у оно што је данас неким припадницима мога народа нејасно-писали су ћирилицом, јер то је њихово писмо, крстили су се са три прста и говорили најчистијим српским језиком. И писмени и неписмени су вјеру, језик и писмо сматрали својим највећим благом, светињом.

Поносни на своје светиње, често су то своје благо морали бранити и оружјем. Непријатељи су им били различити, али слични по томе што су нападали баш та три блага мога рода. А, наши преци су се борили, ране задобијали и животе жалили нису. Вјеровали су да бране вриједности које су важније од њиховог живота. О њиховој вјери и храбрости данас свједоче велики камени крстови, на којима је вјешта рука ћирилицом уклесала имена јунака. Њихове жртве неће бити узалудне ако ја као њихов потомак будем цијенила више од живота оно за шта су они животе своје дали. Ако и ја научим своје потомке да се српски род са три прста крсти, говори српски и ћирилицу пише, њихова жртве биће света. Жељела бих бити достојна својих предака ћирилицом пишући, српски зборећи и Светој Тројици се молећи. Вјерујем да ћу се са својим прецима једнога дана срести у неком љепшем будућем животу и да се нећу постидјети чукундједе Јовице, који је поносно носио барјак у невесињском устанку. Надам се да нећу сагнути главу ни пред прадједом Ристом, који се за вјеру и језик борио на Солунском фронту.

Трудићу се да стекнем знање које ће ми помоћи да покажем својим савременицима, припадницима мога српског рода и другим народима шта значи бити српско дијете, потомак Срба, који су живјели, цијенили највеће српске светиње: говорити српски, а стране језике познавати, туђа писма учити, а ћирилицу писати, друге вјере упознавати и поштовати, а православље вољети, чувати и Христу Богу се молити! То сам изабрала за своје животне путоказе како бих могла достојно пред своје претке стати.

 

                                                                    Сачинила: Милица Зиројевић, VI разред

                                                                    Школа: ОШ „Јова Јовановић Змај“ Требиње

                                                                    Наставница: Ангелина Кујачић

                                                                    Освојено 2. мјесто

 

Радове на врху и на дну странице сачинио Никола Куштров, специјално одјељење, ОШ "Јован Јовановић Змај", педагог Олгица Рудакијевић, специјална награда