Говорници једног језика у својим свакодневним разговорима веома често користе многобројне устаљене спојеве речи (фразеологизме), при чему врло добро знају шта ти спојеви значе, али не и како су настали, односно зашто се нешто баш тако каже. Фразеологизми су, пре свега, занимљиви због тога што њихово значење никада није једнако збиру значења речи које улазе у њихов састав, као и због тога што у комуникацију уносе изразиту изражајност и сликовитост. Поред тога, на фразеологизме се у науци одавно гледа као на један од најважнијих извора за реконструкцију језичке слике света. Тако нам, на пример, фразеологизми библијског порекла, тзв. библизми, откривају начин на који посматрамо религију, Бога, свет око себе, али нам пружају и важне културолошке податке о старој српској (претхришћанској) религији, о којој немамо много сачуваних података.
Библијски фразеологизми су многобројни и прилично фреквентни у свакодневном говору. Изрази попут пасти с неба, прати руке (од нечега), одвојити кукољ од жита, бити на седмом небу могу се често чути и говорници српског језика интуитивно знају шта сви они значе, али је посебно питање знају ли одакле они воде порекло, односно које библијске приче леже у њиховој основи. Вероватно је мало оних који знају да је израз пасти с неба {без муке, без труда пасти (припасти) коме} повезан са старозаветном причом о бекству Јевреја из египатског ропства.
У Другој књизи Мојсијевој дата је прича о мани, која је као божји дар пала с неба и Јевреје спасла од глади приликом изласка из Египта. Мана је била главна храна Јевреја на њиховом 40-годишњем путовању кроз пустињу. Тако на основу ове библијске приче (о храни која сама пада с неба) долази до формирања значења: чекати на готово.
Такође, тешко да иједан просечни говорник српског језика зна порекло израза прати руке у значењу скидати са себе одговорност, иако га врло често користи.
Реч је, заправо, о новозаветном догађају који описује суђење Исусу Христу. Наиме, некада је постојао обичај да се за празник Пасху један од осуђеника по вољи народа ослободи. Судија Понтије Пилат поставио је пред народ избор: Варава или Исус Христ. Пилат није био уверен у Христова сагрешења, али како је народ тражио да се Варава ослободи, морао је тако поступити. Пре него што је наредио да се Варава ослободи, а Христ разапне на крст, Пилат је руке опрао водом, скидајући тако симболично одговорност са себе. Отуда и ми данас перемо руке од различитих грешака и погрешних одлука, а да нисмо ни свесни да се на тај начин понашамо као Понтије Пилат.
Занимљиво је и то што сви ми волимо да смо на седмом (деветом) небу, али не знамо откуда овом изразу значење бити еуфоричан, врло срећан, блажен. У питању је веома стара представа о томе да је васиона састављена од девет (у неким учењима седам) сфера, при чему је тај девети (или седми) слој замишљен као седиште врховног бога. Веровало се да се људи замишљеним лествицама могу попети до Бога и тиме досегнути савршенство, потпуни склад и блаженство.
Иако можда може звучати необично, чињеница је да откривајући изворе за настанак фразеолошких значења постајемо не само језички образованији већ стичемо и важна знања из области опште културе
Као што је у животу важно да умемо да одвојимо кукољ од жита, корисно је и да знамо због чега се овај фразеологизам користи у значењу одвојити лоше од доброга. Основу наведеног израза чини Христова парабола о човеку који својим слугама није дозволио да почупају коров из пшенице јер би на тај начин почупали и саму пшеницу, већ им је рекао да пусте да коров расте заједно са њом, да би га, кад дође време жетве, лако одвојили, везали у снопове и запалили, а пшеницу ставили у житницу. Парабола која је мотивисала настанак датог израза представља, заправо, причу о Царству небеском, при чему пшеница симболизује праведнике, а кукољ грешнике.
Као што се на основу само неколико примера може видети, фразеологизми заиста представљају праве мале ризнице важних културолошких података. У њима се кроз векове чувају различите представе, народни обичаји, веровања, али и историјски и религијски подаци. Иако можда може звучати необично, чињеница је да откривајући изворе за настанак фразеолошких значења постајемо не само језички образованији већ стичемо и важна знања из области опште културе.
Аутор: Весна Николић,докторанд и асистент на Филолошком факултету
Извор: Политика
