ТЕСТАМЕНТ ХЕРЦЕГ СТЕФАНА КОСАЧЕ
Пише: Горан Комар
НОВИ, 20. МАЈ 1466 (уторак)
Опорука господара земље, по његовој титули прозваној Херцеговином, начињена је у Новоме, 1466. године, у предвечерје господарства рудинских (дринских), кнезова Косача, кнезова области чије је границе одредио веома значајни претходник Сандаљ. Херцег Стефан нашао се на челу ове земље у вријеме све извјеснијег њеног пада под турску власт и доживио је дубоке породичне несреће одласком на турску страну једнога сина, па, чак, и несрећу да један син помаже турска освајања. Наслиједио га је најмлађи Влатко, који је у зиму 1481/82. дочекао улазак Турака у Нови, чиме је обиљежен пад све Херцеговине под турску власт. Херцег Стефан упокојио се, дакле, у Новоме, а земља му бијаше одасвуд притиснута турском силом. Гдје је сахрањен? Ово питање окупирало је истраживаче. У више наврата упућивао сам приједлоге за извођење археолошких ископавања у Старом граду у Новом, и на горњем градском тргу, унутар старих зидина, као и на доњем тргу, гдје је 1473/74. подизана црква Св. Архиђакона Стефана, у вријеме Херцег Влатка, а захваљујући новчаном дару Дубровачке републике. Позната су имена дубровачких мајстора и неких дародаваца из Конавала. По моме осјећају, а и савремена дубровачка документа и увиди из археолошких сондажа у зони католичке цркве Св. Јеронима (из 1687) указују на могућност укопа старог Херцега на томе мјесту. Ваља се упитати, шта је навело Херцег Влатка да у часу безнађа, када је његова земља одасвуд притиснута турским освајањем, крене замашни и неизвјесни грађевински подухват. Није нам познато мјесто укопа нити једног од најзначајнијих Косача: великог војводе русага босанскога Влатка Вуковића, Сандаља Хранића, као и Херцег Стефана!
Када су наши Херцеговци, предвођени презаслужним владиком Герасимом (Петрановићем), почели радити на градњи цркве Св. Архангела Михаила у Староме граду, владика је, обраћајући се аустроугарским властима, казивао да је на томе мјесту стајала црква исте посвете подигнута од Херцег Стефана. У новском селу Сушћепан, у близини средњовјековне парохијске цркве Св. Архиђакона и Првомученика Стефана, казује се мјесто, гдје народ вели да је сахрањен стари Херцег. Пуно тога упућује на Нови.
И данас се одлично сјећам крипти и гробова унутар и изван темеља старе цркве Херцег Влатка на доњем новском тргу, које је открио разорни земљотрес 1979. године. На томе простору постојало је гробље које је било видљиво све до друге половине 18. вијека.
На овом мјесту, пружам транслитерацију опоруке Херцег Стефана, о којем се у домаћој историографији казује да је био склон подржавању јеретика, или је, чак, и сам припадао јеретичким организацијама, које су дјеловале у Босни у то вријеме. Ова опорука говори, као и опорука госта Радина, који се у овоме документу појављује као свједок уз митрополита Давида, боље од било каквог коментара.
НОВИ, 20. мај 1466 (уторак)
Тестаменат великославнога г(оспо)д(и)на Стјепана (стҌпаnа) Косаче ко(ј)и говори овакој:
†В имје великаго Отца, в исплњен(и)је С(и)на, в савршење Присветааго Духа, о Приславна Троице, слава Тебје.
Б(о)г дај г(оспо)д(и)ну херцегу Стјепану свако добро почело почињати и свршевати у добар час на здравје и на весеље и на душевно спасење. Овој нека се зна, такој говори г(оспо)д(и)н херцег Стјепан, јер на 20. маја мјесеца у уторник љет(а) Госпогијех на 1446 љето у нашем граду Новом на мору учиних саи тестаменат нашем течењу и имању што је нам Б(о)г дао.
Најпрво, за моју душицу на славу и на службу Б(о)жију .10. тисућ златијех дукат. По тому, с(и)ну ми кнезу Влатку .30. тисућ златијех дукат. По том с(и)ну ми кнезу Стјепану .30. тисућ златијех дукат. Потом, госпои Цецилије тисућу златијех дукат, к тому од судов сребрнијех госпои Цецили двије купе и двије кругље и два пезара и двије здјеле и шест жлиц. К тому, два паса. К тому, комат аксамита златом штоно ће бити свите. К тому, што се находи при њој ње(зина) окрута у свитах, у судовјех и у свем што се находи при госпоги Цецили што но сам јаа дао од кол је дошла у кућу нашу, оној да има. К тому, штоно сам с(а)да опоручио, к томуј да се тој испуни госпоги Цецилије.
И јоште с(и)ну ми Стјепану моћи моје и иконе које су при мени ношене оковане златом и сребром и бисером начињане. К тому, круну бисерну Стјепану. К тому, од судов и од пасов и од дивизаа и од прстенов и коларинов, најпрво кондијер ко(ји) је од рамбота ко(ји) је од камена јашпара. К тому, други кондијер велики ко(ји) је био г(оспо)д(и)на веводе Сандаља сребрни. К тому, велика стуција сребрна која је највећја и тај Стјепану с тијемај кондијерама (кондҌрама). К тому, четири коларини који су с камењем Стјепану. К тому, пас ко(ји) је чињен г(о)споги Барбари Стјепану, а та(ј) је пас чињен з бисером. К томуј, прстенци г(оспо)д(и)на херцега што их се наагје с камењем и свацијех, Стјепану. К тому, четири дивизе, Стјепану. К тому, свите го-спогје Барбаре, колико их се нагје, сину ми Стјепану, ако му Б(о)г да г(о)споју своју имати. К тому, од свита мо(иј)ех шуба велика црљена аксамита која је од г(оспо)д(и)на краља Матијааша. К тому, шуба цаљена гримиза са златом подстављена зибилини. К тому, плашт царљенога дамашкина с златом подста(в)љен подста(в)љен (!) чендом цјелином, и тој Стјепану. К тому, .101. здјеле сребрне н .3. жмулака и .12. жлица и .3. чашица, тој с(и)ну ми Стјепану. Остала комора вса, изам како се и што иному више пише, да се раздијели треми мо(иј)ем синовом што се нагје судовјех и у пасовјех и у свитах рјезанијех и нерезанијех и у ином покућју и стварех свијех течења мога од велика до мала, тој све мо(иј)ем трем синовом Владиславу, Влатку и Стјепа-ну, тако једному, тако и другому, тако и третјему, све на троје.
И тој све више писано именовано благо моје и имање моје, поставих у кући мојој у Дубровнику на уфање Божије нашијех добријех и срчанијех, старијех и новијех пријатељаа кнеза и властео, и све опћине властео дубровачцијех. И такој да је на вољу мење, за мене, ни синов ми, ни с једнијем чловјеком у опћину, него да је моје имање все више писано и именовано на моју вољу. Згодило ли би се моје приминутје од сегај свијета прво мо(иј)ех синов више реченијех, да имаа и хоће бити синовом мо(иј)ем више именованијем како се и што кому њих удржи у овом тестаменту.
И на тој изабрах моје срдачне пријатеље с мо(иј)јем пунијем хотјењем кнеза Шишмунду Жуњевића и кнеза Бартола Гучетићја и кнеза Андрушка Соркочевића да буду они при више речени с подобнијем временом на пуну моју ријеч и мој тестаменат испунити и намјестити и раздјелити по достојаању како се у сијем тестаменту сдржи на влашт.
Најпрво, за душу моју и у тој все више писано и именовано вјеровах и поуфах три од слуг и ку-ћјани мо(иј)ех вјерованијех од редовников мо(иј)ех г(оспо)д(и)на госта Радина и г(оспо)д(и)на митрополита Давида и кнеза Прибисава Вукотићја, јер су они три кућјане мо(ј)и, Тому всему више писаному свједоци. И да буду о все о тој више речено једини једна страна и друга су оними властели с кнезом Шишмундом Жуњевићјем и с кнезом Бартолом Живановићем Гучетићем и с кнезом Андрушком Соркочевићем разредити и раздјелити по достојању како сам јаа одлучио и уписао.
И за веће становитство и вјеровање печатих мојом вјерованом законитом печатју великом да тој не може ни хоће на мање доити ни за једнога чловјека свијећњега ни за вољу ни једнога синов мо(ј)их. И заклињам и мољу добре и срчане пријатеље моје кнеза и властео дубровачцијех и јоште заклињам Б(о)гом Вишњијем и свијеми светими од вијека и до вијека Б(о)гу угодившими да не буде вами на мање доити сије моје више речено именоваано, јер тој учиних буде у пути веле болестан, а у памети мојој на пуну кријепак и паметју мојом слобо(д)аран.
И такој, јаа Стјепан говору, ако умре Влатко прво Стјепана, дио Влатков и Стјепанов Стјепану. Ако ли умре прво Стјепан, дио Стјепанов Влатку. И припоручују Стјепана Влатку ш његовијем дијелом и моју задужбину, Б(о)г ти и душа.
И на 1446 љето на .21. мажа мјесеца јаа Андрија син Франка Соркочевићја јесам свиједок на овој одзгор писанно.
И ја Моналдо Виганти јесам свиједок на ови теастаменат и умољен јесам се подписао мојом ру-ком влаштитом на .21. мажа 1466 љето.
И ја Тадиоко син Мароја Наљешковићја јесам свиједок на овизи одзгор писани тестаменат и умољен од г(оспо)д(и)на херцега Стјепана јесам се подписао на 1466 љето на .21. мјесеца мажа.
