АНДРИЋГРАД: Конференција о насљеђу српског народа у БиХ
Научна конференција „Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума“ одржана је у Андрићевом институту у Андрићграду у периоду од 19. до 21. јуна.
Конференција је посвећена питањима језичког, књижевног, историјског и општекултурног насљеђа српског народа у БиХ. На конференцији су разматрана најактуелнија питања која су данас предмет учесталих ненаучних злоупотреба, питања историјског утемељења средњовјековне Босне и Хума, питање језика и писма старих текстова, као и њиховог духовног изворишта.
Истраживања српске писане грађе са територије средњовјековне Босне и Хума окупила су у Андрићграду на једном мјесту историчаре, историчаре језика, књижевности, умјетности и цркве.
– Окупли смо се у циљу добијања једне комплетне слике средњовјековне српске културе, која се последњих година и маргинализује, али и кривотвори – истакла је Зорица Никитовић, професор Филолошког факултета из Бањалуке.
Теме реферата су биле разнолике, али сва истраживања језика, писма и споменика показују да су Босна, Рашка и Хум били јединствена цјелина.
– Сва истраживања језика и писма средњовјековне Босне показују да су Босна, Рашка и Хум били јединствени, с тим што је Босна у многим сегментима била архаична – истиче професор Филозофског факултета у Новом Саду, Јасмина Грковић Мејџор.
Један од циљева скупа је да се јавности представе сви релевантни извори који показују чијем националном корпусу припадају Мирослављево јеванђеље, Повеља Кулина бана, стећци на простору Босне, али и спознаја о цјеловитости која повезује српско средњовјековно језичко-књижевно насљеђе.
Извор: Андрићград
http://www.andricgrad.com/2017/06/andricgrad-konferencija-o-nasljedju-sr...