Његошева дела на „чудној” латиници

Аутор: Новица Ђурић

Подгорица – Његошеви „Горски вијенац” и „Луча микрокозма” недавно су штампани латиницом што и није нека посебна вест, али да је и рукопис великог песника претворен на такозвану рукописну латиницу јесте вест која има посебну поруку.

А порука је да су као поклон-награде уз диплому „Луча”, такође штампану латиницом, недавно додељена Његошева дела „Луча микрокозма” и „Горски вијенац” са новотвореном рукописном латиницом, покушајем да се Његошев рукопис претвори у писмо коме никада није припадао. Уосталом, све оно што је Његош стварао и писао било је на српском језику и ћирилици. Тај велики песник чак је ћирилична слова називао „српска слова”.

Тако је то било у Његошево време и скоро два века након њега. Од када је Црна Гора, њена званична политичка елита, најавила да се ствара  нова, савременија, образованија и писменија држава, актуелна државна политика најпре кроз образовни систем покушава да створи нови идентитет – монтенегрински.

Најбољим ученицима црногорских основних школа, уз диплому „Луча” дељена су Његошева дела „Луча микрокозма” и „Горски вијенац”, штампана латиницом, које је Министарство просвете купило од подгоричког издавача  „Нове књиге”, чији је оснивач и директор Предраг Уљаревић. Корице, на којима се налази фалсификовани Његошев рукопис, уредила је Адела Зејниловић.

„То је смишљена подвала која превазилази сва досадашња непочинства. Не знам која је потреба да се код нас Његошева дела штампају на латиници. Хрватска сигурно Крлежине књиге неће штампати на ћирилици” – каже професор српског језика и књижевности Веселин Матовић. – Овде се ради о поруци да је Његош писао латиницом! Зато је моје дете, када је стигло кући с књигом у руци, одмах питало: Је ли Његош писао латиницом? Уврзање Његошевих стихова у тај фонт несумњиво је покушај да се Његош стави у функцију пројекта латинизације црногорског културног простора. А када књигу са таквом поруком управа школе уручи, и то још као награду, свом ученику – основцу или средњошколцу, свеједно – онда се тек сложе коцкице и тада, нажалост, та књига ма како се звала постаје пропагандни летак, а награда, односно поклон – идеолошка провокација.

Након бројних реакција због Његошевих дела на којима је Његошев ћирилични рукопис пресловљен у латиницу, реаговао је и директор и власник издавачке куће одговорне за спорна издања Предраг Уљаревић.

Он тврди да није у питању кривотворење Његошевог рукописа и истиче потребу да се „латиница и ћирилица подједнако користе”.

Уљаревић скреће пажњу на употребу фонта „P22 CEZANNE REGULAR”, који се налази на насловним странама дела „Луча микрокозма” и „Горски вијенац”, који је међународно заштићен фонт и користи се на читавој планети.

„Писани фонт који је у свим књигама у овој библиотеци једнако коришћен као подлога у дизајнерском решењу, као и код Његоша, није био рукопис ниједног од тих аутора, већ дизајнерски језик који, користећи рукописни фонт, упућује на оригиналност и аутентичност дела. Све то је добронамерном читаоцу више него јасно”, пише у Уљаревићевом саопштењу.

Он додаје да је његова издавачка кућа „велики тираж и Његоша и Марка Миљанова дистрибуирала и у латиничном културном простору, где ћирилицу не користе, не уче и не знају”.

„Па зар им треба онемогућити да читају Његоша, или им оставити да верују на реч онима који тврде да је Његош геноцидан писац! А та тврдња је у близини оне тврдње да је латинични фонт фалсификовање Његошевог рукописа! Или би можда тај фонт требало забранити овдашњим издавачима”, навео је између осталог у реаговању Уљаревић.

 

Његош на испиту политичке подобности 

Протеривање, па чак и забрана српског језика и ћирилице почело је пре једног века када је четрнаест угледних учитеља из Бјелопавлића животима платило одбрану српског језика и ћирилице. Након увођења војне управе, окупатор је почетком 1916. године посебне мере у Црној Гори увео у школство. Наређено је да се у школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу, супротставила група учитеља из Бјелопавлића, након чега су ухапшени и послати пред војни суд. Војној команди у Подгорици, 19. октобра 1916, своје оставке образложили су овако:

„Ћирилица је српска историја – артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност”.

Владика, песник, пустињак цетињски Петар Други Петровић Његош чини се да никада није био на грдним мукама као у протекле две деценије. Крајем прошле године и председник општине Петница Аднан Нуховић оптужио је Његоша да је „највећи крвник Бошњака и ислама“.

Пре њега је универзитетски професор Новак Килибарда рекао да „нема антиисламскијег писца на планети него што је Његош”, затим је саветник бившег председника црногорског парламента Андреј Николаидис устврдио да је „Његош геноцидни песник”.

Ловћенског тајновица не штеде ни појединци који су део власти као бивши потпредседник Скупштине Црне Горе Суљо Мустафић из Бошњачке странке, коалициони партнер владајуће Демократске партије социјалиста, који је тражио ново и боље „сагледавање” Његошевог дела, захтевајући да се из школских уџбеника избаце они садржаји који наводно вређају муслимане.

Прљаве приче о великану српског песништва можда ће остати записане у књизи бешчашћа, док владика Раде својим делом остаје на врху Ловћена одакле се најдаље чује и бескрајно светли његова мисао.

Извор: Политика