Судбина ћирилице у 21. веку је прилично неизвјесна јер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоје никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свијету, она полако губи битку.
[caption id="" align="alignnone" width="470.0"]
Мирослављево јеванђеље писано је на ћирилици између 1169 и 1197. [/caption]
Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоји консензус око двије ствари. Треба јој скинути баласт политизације и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима.
Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матија Бећковић и Душан Ковачевић.
На питање како увести ћирилицу у 21. вијек, Матија Бећковић каже:
- Већи је проблем како увести нас у 21. вијек, а ћирилица је ушла захваљујући Билу Гејтсу. Овдје се пуно причало о томе да ћирилица није за нову еру, а испоставило се да нисмо ми.
Људи који познају нове технологије доказали су да су у том технолошком смислу ствари врло једноставне. Кад може кинеско, јапанско и не знам која све писма, зашто не би могла ћирилица. А кад би знали да на свијету већи број људи пише ћирилицу него латиницу увидјели би да ћирилица неће страдати ако је ми не зарезујемо... Тешко њој кад би од нас зависила - у свом стилу коментарише Матија Бећковић.
Славни писац Душко Ковачевић је свој исказ о ћирилици насловио “Судбина народног писма”. Он сматра да је питање ћирилице суштински везано за наш кључни, горући проблем.- Брига да се наше ћирилично писмо очува све је тежа и са годинама и деценијама које долазе та борба ће бити скоро немогућа. Краткорочно гледано, ми данас, у овом очају и биједи која нас је као народ снашла, можемо да донесемо неке законе за спас ћирилице, али оно што је суштина проблема нашег писма везано је за опстанак нашег народа који пише и говори та већ поприлично заборављена слова - наводи Душан Ковачевић. Чувени драмски писац каже да су могуће повећане мјере опреза у школству - повећање броја часова српског језика са посебном пажњом посвећеном ћириличном писму.
- То може и то је потребно, али оно што школски систем не може, а што је дужност и брига државе, почива у чињеници о катастрофалној демографској статистици. Подаци говоре да нас је сваке године мање за око 50.000 становника. Преведено на ћирилицу; у односу на укупан број становника који се изјашњавају као Срби (и куну се да пишу ћирилицом) до 2050. године биће нас мање за око 1,5 милиона.
То значи одумирање једне четвртине азбуке. Ако би се то нестајање наставило само том простом прогресијом, за 200, 300 година нестао би цео народ који је некад, не тако давно, писао неким чудним језиком сачуваним у стакленим витринама музеја за изучавање изумрлих језика са посебно издвојеним рукописом романа посвећеног неком каменом мосту, званом ћуприја, романа који је прије 385 година награђен Нобеловом наградом - објашњава Ковачевић.
Породица
По његовим речима, очување ћирилице може се остварити једино и само очувањем народа, а то значи породице, а то опет значи да је прва и највећа обавеза и брига државе, брига о младима и њиховим породицама.
- У противном, шта ће нам путеви и коридори који ће се ужељети Срба, али Срба више бити неће. Данашњи уредник „Блица“, велики господин Новак Ђоковић, млад, паметан и за пример и чуђење озбиљан човјек, са супругом Јеленом води фондацију која је препознала овај проблем и која посвећује пажњу дјеци и генерацијама које ће очувати и Србију и ћирилицу - закључује Душан Ковачевић.
Како увести ћирилицу у ново дигитално доба
Новак каже: Не само да је ћирилица дио нашег идентитета, него је то писмо којим су написане све наше књиге, тапије, крштенице и заклетве. Ако бисмо то писмо заборавили, не бисмо могли прочитати своју личну карту, постали бисмо неко други, рекао је једном Матија Бећковић. Морамо да сачувамо наше писмо, али то неће бити нимало лако.
Ћирилица без проблема и у информатици
Др Горан Воротовић, стручни сарадник на Машинском факултету, појашњава да оперативни системи не представљају проблем када је реч о коришћењу ћирилице у информатичком свијету. За све озбиљније платформе оперативни системи подржавају ћирилицу.- Технички не постоји никакав проблем да се ћирилица као таква користи у информатичкој сфери. Друга је ствар што људи немају навику да користе ћирилицу и читава та информатичка сфера је углавном обојена латиницом. И не само информатика. Изађите напоље, погледајте излоге, билборде, свуда око нас је латиница, подсећа Воротовић. Он каже да не мора да буде тако. Као добар примјер коришћења ћирилице наводи Машински факултет.
- Веб-сајт и интернет презентација су на ћирилици. Све апликације, како за нас тако и за клијенте факултета, на ћирилици су. Наравно, постоји и дио на енглеском језику, али мислим да је то прави пут како да сачувамо ћирицу. Свака јавна институција би морала да има такав софтвер. Што се тиче неких изузетних ствари, софтвера за рецимо пројектовање или прорачуне, они су на латиници, на страном језику, и то се засад не може избјећи, али оно на шта можемо да утичемо јесте да у свим осталим ситуацијама више користимо ћирилицу - закључује Воротовић.