Бањалука – Повремена политичка превирања око босанског језика, која нису неоубичајена за свакодневне политичке прилике у БиХ и која се најчешће односе на (не)могућност његовог изучавања у Републици Српској, преселила су се и на терен Аустралије. Наиме, последња у низу јавних полемика која се на ту тему повела уследила је због активности и изјаве амбасадора БиХ у Канбери, који је пре неки дан најавио да први пут у историји средњошколци у Новом Јужном Велсу у Аустралији могу да изучавају босански језик. Како су објавили сарајевски медији, средњошколци пореклом из БиХ ће у тој аустралијској држави сваке суботе у школи „Ливерпул хај скул” моћи да изаберу изучавање босанског језика, како је то случај са српским и хрватским, који су на листу изборних предмета већ уврштени.
Из амбасаде БиХ у Канбери уведене новине описују као „историјски догађај и исправљање неправде”, те важан помак за босанску заједницу јер, како су рекли, све до минуле седмице тај језик није био равноправан са српским и хрватским. Овај статус босански језик већ има у државним школама у држави Викторија у Аустралији, известили су медији.
Но, српски представници у органима БиХ кажу како нису знали ништа о амбасадоровим активностима. „Све активности амбасадора могу се искључиво сматрати приватним активностима физичких лица које немају никакву подршку, ни сагласност надлежних институција”, саопштено је из Министарства спољних послова БиХ, којим руководи Игор Црнадак. Из кабинета члана Председништва БиХ из РС Младена Иванића саопштено је да за одвијање наставе на босанском језику у средњим школама у Новом Јужном Велсу не постоји никаква сагласност Председништва БиХ, те да је амбасадор БиХ у Аустралији Мирза Хајрић, уколико је и предузимао неке активности с тим у вези, то радио као приватно лице, а не као амбасадор БиХ.
Медији су за мишљење питали и неке српске лингвисте, који у сталним политичким настојањима да се босански језик што више озваничи виде и жељу за поништавањем српског и хрватског језика у БиХ кроз наметање универзалног „земаљског језика” за све конститутивне народе у БиХ. С друге стране, бошњачки интелектуалци поруке српских званичника разумели су као „порицање етничког идентитета једног народа”.
У Бањалуци цене да се реч „босански” у свему, па тако и називу језика, може употребљавати само уколико за то постоји сагласност сва три народа у БиХ, а да је у сваком другом случају по среди једнострано присвајање тог термина.
Сем честих превирања око босанског језика, нису неуобичајене ни полемике о активностима дипломата БиХ у иностранству, а последњи такав иступ око ког се полемисало, сем око најновијег о језику, десио се пре неки месец када се амбасадор БиХ у Русији Мустафа Мујезиновић сликао на Црвеном тргу са ратном заставом БиХ, поводом 1. марта, који се у Федерацији БиХ обележава као Дан независности.
Претходно се полемисало о отварању писма упућеног Младену Иванићу, које је преко Амбасаде БиХ у Хагу послато из Међународног суда у Хагу, али је у Сарајево стигло отворено, што се десило у време дипломатских активности везаних за намере бошњачких лидера да дође до ревизије пресуде БиХ против Србије.
Извор: Политика
http://www.politika.rs/scc/clanak/405239/Sporenja-oko-bosanskog-jezika-d...