Можда дође и неко из Звезде; Можда дође позив за дан-два; Док ја чекам да надлежни ово ураде, можда и умрем; Са мигрантима можда дође и Исламска држава; Дистрибутери у Хрватској укидају РТС, можда то ураде и у БиХ.
Ово су само неки од наслова из дневне штампе који су нам привукли пажњу због језичке неправилности у њима. Реч је о томе да се, према правилима стандардног језика, будућност не може исказивати конструкцијом можда + презент глагола: можда дође, можда ураде, можда нађеш и сл. Уместо презента овде се за исказивање будуће радње мора употребити будуће време: Можда ће доћи неко из Звезде; Можда ће доћи позив; Можда ће то урадити и у БиХ итд.
***
Скренули бисмо пажњу и на још један утицај административног језика на наш говор и писање (о некима смо већ писали, као нпр. о исказима типа „вршимо поправку обуће“ уместо „поправљамо обућу“ или о писању датума непостојећим бројкама: 01. 05. 2018, уместо 1. 5. 2018. итд.).
На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. Нпр: Диплома се додељује Марковић К. Стефану. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме. Изузетак су само административни спискови, у којима се, због обавезног азбучног реда, мора навести прво презиме, као што је то случај у изборним списковима, у разним каталозима, регистрима и сл. О овоме би морали да мисле не само они који исписују дипломе и сведочанства већ и они који их израђују, јер на њима неретко испод црте на којој се исписују подаци стоји да треба навести презиме и име.
***
Из неког разлога све више се јавља тежња ка непроменљивости презимена (да ли је то тежња ка аналитизму, како би рекли лингвисти, или утицај неких презимена која су непроменљива, остаје да се види). О промени мушких презимена већ је било речи у овој рубрици, а сада бисмо скренули пажњу на женска презимена, о којима се ових дана водила жива расправа у једној језичкој групи на интернету. Постављено је питање – да ли се каже Јелици Обућини или Јелици Обућина. Из одговора се видело да је велики број оних који нису из краја у коме постоји овај тип презимена тврдио да ова презимена не треба мењати по падежима.
Правила, међутим, налажу да се презимена на -а мењају по падежима попут одговарајућих именица на -а: књига Јелице Обућине, разговор с Надом Колунџијом, веће на челу с Јеленом Говедарицом, рукавице Милице Паовице. Дакле, као што мењамо именицу девојка: с девојком, од девојке, девојци итд.
С друге стране, по падежима се не мењају презимена на -ић, презимена на -о и презимена на сугласник чији су носиоци жене: Позови госпођу Петровић, Разговарај с професорком Јовин, Позајми ми белешке Милене Ђого, Добила сам поклон од Милице Ного, Поздрав докторки Ћук, Иде у школу с Милом Ћук.