У Вишеграду је одржан је научни скуп „Актуелна питања српског правописа”, који су заједно припремили и организовали Одјељење за језик Андрићевог института, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика САНУ.
Колики је значај тог окупљања најбоље говори податак да је то први скуп о правопису после 30 година, прије тога сличан је одржан крајем осамдесетих година прошлога вијека који је резултирао „Прилозима правопису као уводу у доношење новог правописа 1993. године”. Први пут су се окупили представници свих катедара за српски језик у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Учесници су се сложили да постојећи правопис уз добра рјешења има и мањкавости и аљкавости које треба отклонити што прије.
Мате Пижурица је представљајући Матицу српску рекао да је и сам, као последњи правописац, свјестан недостатака правописа и да се с неким решењима ни он не слаже, али их поштује. Најавио је да ће у следећим измјенама бити додата транскрипција за турски и корејски језик.
Срето Танасић у име Одбора за стандардизацију рекао је да његова институција и сама ради на допуни правописа и подржао предлоге и решења за исправке постојећег стања.
Милош Ковачевић је замјерио то што се под конвенцију подводи граматика и заложио се да се у будућем правопису прије свега поштује граматика, нарочито код састављеног и растављеног писања ријечи. Милорад Дешић је говорио о томе да се правопис прави за најширу читалачку публику с освртом на прозодијске и семантичке елементе у правописној норми.
Вељко Брборић је рекао да је недопустиво да већ дуже немамо верзију школског правописа, Миланка Бабић је указивала на лоша решења код писања имена улица, ордена и медаља када не знамо шта је званични назив.
Рајна Драгићевић је говорила о томе да расте број нових ријечи које преузимамо најчешће из средстава масовне комуникације САД, да исти проблем имају и остали словенски језици и да је ту најчешће ријеч о позајмљеницама за кратку употребу, и то углавном непристојних ријечи, такозваним пејоративима.
Јелица Стојановић, Михаило Шћепановић, Александра Лончар, Сања Ђуровић, Валентина Илић и остали учесници су говорили о конкретним примерима лоших решења у садашњем правопису, која су недосљедна, често збуњујућа и понудили рјешења за исправке.
Учесници скупа су се питали и шта је са законом о језику који су написали још пре двије године и преко ресорног министарства доставили Влади Србије. Зашто се толико дуго чека на његово усвајање будући да је он најважнији кровни закон из којег треба да произађу остали закони и подзаконска акта за његову примјену, а од њега зависи и будући правопис.
Указано је на велики број конкретних правописних проблема тако да сада треба урадити његову редакцију, то јест лектуру. Речено је и колико је тешко створити добар правопис, тј. направити лако савладиву и примјењиву норму.
Извор: ИН4С