У Требињу је од 19. до 21. октобра 2018. године одржана трећа по реду Школа палеографије. Организатор је и ове године било требињско Српско удружење Ћирилица, на челу са предсједницом Весном Андрић, а под покровитељством Града Требиња. Подршку одржавању овогодишње Школе дали су и Музеј Херцеговине, требињска Народна библиотека, као и предузеће Хидроелектране на Требишњици (ХЕТ).
Учесници Школе палеографије били су из разних крајева Републике Српске, студенти и професори са четири факултета: Филолошког и Филозофског факултета у Бањој Луци, Катедре за србистику Филозофског факултета на Палама, Православног богословског факултета Св. Василије Острошки у Фочи, те чланови Удружења студената историје Др Милан Васић из Бање Луке. Значајно је поменути и учешће требињских средњошколаца.
Програм Школе био је изузетно богат и разноврстан. С обзиром на то да је већина учесника у Требиње дошла 19. октобра, то вече је искориштено за слободан обилазак љепота најјужнијег града Републике Српске. Сутрадан је организован обилазак неколико некропола стећака и црквишта у околини Требиња. Ради се о средњовјековним споменицима са ћириличким натписима у Љубомиру, тачније на локалитетима Домашево и Ђурђевица. Након тога полазници Школе обишли су и споменике у Старом Сланом. Ове палеографске екскурзије предводио је Горан др Комар, истакнути истраживач старих ћириличких натписа, прије свега оних у камену, али и других.
Комар је присутнима преносио своја искуства из теренског рада и досадашњих истраживања, који трају више од четврт вијека. Учесници су на добро одабраним локалитетима имали прилику да виде монументалне надгробне споменике, који су различите старости, али и неједнаког степена очуваности. На црквишту Ђурђевица показано је како су се стећци узиђивали у касније грађевине, чиме се правила огромна и врло често неповратна штета, а нажалост таквих случајева скрнављења има и у модерном времену. Комар, који је у високом проценту ревидирао резултате југословенске науке, указао је на политичко-идеолошку обојеност истраживања овог типа крајем 19. и у 20. вијеку, нарочито у времену аустроугарске окупације БиХ и касније у СФРЈ. Као репрезентативан примјер научне неетичности истакнут је случај Ћира Трухелке, једног од најпознатијих истраживача, за кога је утврђено да је био не само тенденциозан тумач него и неко ко је уништавао ово културно насљеђе. Управо је и то доказ за Комарове ријечи у којима се истиче српско-православни карактер већине натписа на херцеговачко-босанским надгробним споменицима, који се могу наћи и на просторима данашње Црне Горе, али и дубоко у унутрашњости Србије, те на територији Хрватске, у њеним јужнијим предјелима уз границу са БиХ. Комар истиче да се српском ћирилицом писало на просторима цијеле данашње БиХ, а с тим у вези помиње нпр. импозантност ћириличког насљеђа на стећцима у гламочком крају. За њега ту нема говора ни о каквом другом писму или некој посебној варијанти ћирилице, те у потпуности одбацује Трухелкин став о босанчици. Др Комар је нагласио битност истраживања муслиманских гробаља, која неријетко обилују ћириличким натписима, и на којима се може поуздано пратити процес исламизације на овим просторима. На конкретним примјерима Комар је полазницима Школе показивао варијантност појединих слова и начине њиховога дешифровања, указао да постоје и изузетно ситни натписи са величином слова испод 2 cm, али и на то да се натписи врло често и не могу примијетити голим оком због боје камена, трошности, влаге и сл. Зато није ријеткост да се и на потпуно анализираним и обрађеним некрополама понекад накнадно пронађе „нови“ натпис.
По повратку са теренског обиласка, учесници су посјетили Народну библиотеку у Требињу, гдје су их дочекали љубазни радници на челу са директорицом Милосавом Супић Вуковић. Представљен им је историјат библиотеке и њени садржаји, са нарочитим нагласком на Дучићев легат, којим су сви присутни били одушевљени. Читајући ретке исписане руком Дучића или Андрићеве и Ћопићеве посвете Дучићу, полазници су се у Народној библиотеци задржали дуже него што је планирано. Допринијело је томе и чувено херцеговачко гостопримство, као и диван разговор уз чашицу ракије са овдашњим библиотекарима. Након тога услиједила је посјета Херцеговачкој Грачаници.
Октобра 21. уприличен је обилазак Музеја Херцеговине, гдје се присутнима обратила и предсједница Српског удружења Ћирилица из Требиња Весна Андрић. Захвалила је свима који су допринијели одржавању овогодишње Школе, те изразила наду да ће се овај пројекат наставити и убудуће, односно да ће окупљати још већи број учесника. Она је истакла значај научног проучавања средњовјековних споменика, али и њихов туристички потенцијал.
Такође је у просторијама Музеја одржано и предавање проф. др Биљане Самарџић са Катедре за србистику Филозофског факултета на Палама, као и предавање Горана др Комара. Проф. Самарџић говорила је о историјском положају српског језика и ћирилице на просторима БиХ, али и шире. Она је истакла да је очување српског језика и ћирилице као српског писма гарант опстанка српског народа. Данас, за разлику од прошлости, српски језик и ћирилица нису и не могу бити забрањени. Због тога, истакла је проф. Самарџић, неопходно је да будемо свјесни важности писања ћирилицом у свакој прилици, јер је само на тај начин можемо сачувати. Такође, по њеном мишљењу, од изузетног је значаја и новоосновани Институт за српски језик у Андрићграду, чиме ће бити појачана институционална борба за српски језик и ћирилицу. Та борба подразумијевала би и повећање броја часова српског језика у школама у РС, што је нарочито битно за нашу националну самосвијест, која се ипак највећим дијелом носи из куће. Чување ћирилице је, како професорица сматра, и наша дужност према прецима који су чак и гинули, али се ћирилице као свог писма нису одрицали. Проф. Биљана Самарџић поновила је да је назив босанчица научно неутемељен и да представља крађу српске културне баштине и идентитета. Она је говорила и о преименовањима српског језика, која представљају улазак политике у лингвистику, а не чињенично стање у језику и науци. Тиме се, истакла је, покушава српски језик, али и српски народ, свести само на границе данашње Републике Србије.
Након предавања проф. Самарџић краће излагање уз видео-презентацију са фотографијама ћириличких натписа одржао је и Горан Комар. Такође, у програму су наступила и двојица гуслара. Први се представио Душан Пејић, студент србистике на Палама, са ауторском Пјесмом о ћирилици, а након њега и Угљеша Скоко, студент Богословског факултета у Фочи и један од чланова палеографског тима Горана Комара. Гусларским наступима указано је и на важност очувања традиције пјевања уз гусле, као битног конституента српског националног идентитета.
Након тога присутнима су се обратили представници управе Града Требиња. Указано је на важност оваквих пројеката и изражена је нада да ће се Школа палеографије, као и друге активности Удружења Ћирилица, одржавати и убудуће.
Свим полазницима потом су уручени сертификати за учешће на Школи палеографије и поклоњени примјерци Савинског буквара, најстаријег српског буквара, чије је репринт издање недавно урадило управо Удружење Ћирилица из Требиња.
Душан Пејић, студент
