Увођење "босанског" језика у званичну употребу у Републици Српској значило би први корак ка превођењу Срба у Босанце, сматра лингвиста Милош Ковачевић.
Ковачевић тврди да то потврђују и изјава највећег бошњачког лингвисте Мидхата Риђановића да би, уколико се босански муслимани почну звати Босанцима, Срби и Хрвати постали дијаспора у овој земљи.
"Србима, према Риђановићевом мишљењу, једино остаје да, прихватајући заједнички земаљски `босански језик` и сами национално престану бити Срби и постану Босанци", рекао је Ковачевић за "Прес Република Српска".
Он је оцијенио да данашњи врло агресивни захтјеви Бошњака да намећу и другима назив језика који су сами изабрали, представља "повампирење језичке политике Бењамина Калаја у БиХ", који је преко инаугурисања "босанског" језика као земаљског покушао да направи босанску нацију.
"Циљ Бошњака је да се покаже да је `босански` шири појам од бошњачког народа, да се не повезује само са језиком Бошњака, већ са `језиком БиХ`, тако да својим садржајем покрива све и да у свијести призива Босанца као интегративни национални појам. Надам се да, док је Републике Српске и у њој национално утемељених политичара, нешто такво неће бити прихваћено ни у Народној скупштини ни у Уставу", рекао је Ковачевић.
Према његовим ријечима, логичније је да Бошњаци свој језик назову језик бошњачког народа, јер се тада зна да се тај језик само на њих односи, а не на све који живе у БиХ.
"Сви критеријуми на основу којих се одређује идентитет једног језика, примијењени на `босански` показују да то није лингвистички језик, односно није језик који је заснован на научним критеријумима одређења посебног језика. Међутим, и сви бошњачки лингвисти тврде да су босански и српски језик различити само по називу, али да је, према лингвистичким критеријумима, ријеч о истом језику", поручио је Ковачевић.
Коментаришући укидање "босанског" и увођење језика бошњачког народа у основној школи у Сребреници, Ковачевић је рекао да је логично да свуда у Републици Српској буде укинут назив "босански" и уведен назив који показује да је ријеч само о језику бошњачког народа.
СРНА