У Москви је недавно преминуо књижевник и један од најзначајнијих преводилаца са српског на руски језик, члан Удружења Адлигат, Андреј Базилевски.
Базилевски је био доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност „Максим Горки” Руске академије наука.
Био је и састављач и преводилац три капитална дела: антологије српске поезије са више од три хиљаде страна, тротомне „Антологије српског песништва 20. века”, од Лазе Костића до наших дана, двојезичне антологије „Српски песници 20. века” и изузетно обимног антологијског избора српског песништва деци и о деци „Књига радости”.
Био је један од најпосвећенијих и најмарљивијих преводилаца српске поезије. Сам је превео више од пет хиљада српских песама на руски језик. Чак се и тешко болестан борио даноноћно преводећи и припремајући прилоге за „Српско-руски круг”.
Андреј Базилевски је уређивао „Словенске библиотеке” и „Српско-руске поетске библиотеке” московске издавачке куће „Вахазар”, те алманах „Српско-руски круг” који излази од 2010. године.
Објавио је књиге стихова „Тачка”, „Како оно беше”, „Господине Хаос”, „На крају зиме”, „Једном и заувек” и „Нестварно време”.
Удружењу Адлигат Базилевски је одлучио да поклони библиотеку својих родитеља, која још увек није пренета из Москве.
Растао је без оца, као једино дете своје мајке, која је такође била филолог. Годинама је преводио пољску поезију, а онда су он и мајка једног дана заједно гледали телевизијски прилог бомбардовања Србије. Мајка му је тад рекла: „Време је да пређеш на Србе”. Намеравао је да приреди невелику антологију српске поезије, али је убрзо утонуо у океан српског песништва. У том океану га је затекла и смрт.