Конференција универзитета Србије (КОНУС) подржава борбу за очување српског језика, али истовремено сматра да место за учење матерњег језика нису факултети, већ основна и средња школа, закључак је седнице овог тела.
Председница КОНУС-а Иванка Поповић, ректорка БУ, истакла је да они подржавају да се на универзитетима уведу курсеви који се баве вештинама комуникације, као и да факултети који образују васпитаче и професоре преиспитају студијске програме.
Ово питање нашло се на дневном реду јер је на адресу КОНУС-а стигло писмо Одбора за стандардизацију српског језика САНУ у којем се указује на лош статус српског језика и чињеницу да факултетска диплома није гаранција функционалне писмености.
Ставови чланова КОНУС-а о овоме током расправе су били поларизовани, па је тако проф. др Мића Јовановић рекао да сматра да „не треба тиме да се баве”, док је проф. др Милија Зечевић истакао да је „неопходно да се афирмише српски језик”.
– На овај начин онда би требало тражити да се на факултете уведе све оно што је пропуштено у ранијем образовању, попут лепог понашања или здравог начина живота. Не можете, рецимо, на Машинском факултету тражити да се учи српски језик – казао је проф. др Дејан Мадић.
Будући да није присуствовао седници, у вези са овим проф. др Драган Домазет присутнима се обратио писмом, наводећи да се функционална писменост и учење српског језика завршавају са матуром, као и да сматра да није проблем у броју часова српског језика, будући да је у средњим школама уобичајено да их је пет.
– Проблем је вероватно у педагошким методама изучавања српског језика, а и у општем ставу младе генерације, која је одбојна читању књига и усавршавању сопственог познавања језика. На нашем универзитету Метрополитен сви студенти имају предмет „Професионална комуникација”, у којем студенти уче и примењују методе писане професионалне комуникације, јер је то нешто што им недостаје. Више од тога наши програми не би могли да прихвате, јер су већ оптерећени многим предметима – пише проф. др Дарко Домазет.
Осим о проблему са којим се суочава српски језик, КОНУС је расправљао и о још једној горућој теми – борби са плагијатима међу докторским дисертацијама. Наиме, одлучено је да се затражи помоћ Министарства просвете како би се купио софтвер за проверу докторских дисертација, будући да је реч о инвестицији за коју, како кажу, универзитети немају довољно финансијских средстава.