Недавно објављена вест да je песник и критичар Драган Хамовић поднео неопозиву оставку на дужност посебног саветника министра културе и информисања Србије, а коју је обављао од 6. септембра 2016. године, у јавности је примљена са изненађењем и недоумицом о могућим мотивима овог чина. За „Печат“ Драган Хамовић посебно објашњава своју одлуку о оставци, као и контекст и разлоге који су јој претходили. (У наставку песникове изјаве за наш лист објављујемо и текст оставке.)
„Питања језичке политике, заштите потиснутог националног писма, као и шире културне и просветне стратегије, за земљу и народ који никако не излази из тектонских потреса што их је тешко преживео, припада реду питања за приоритетно и озбиљно решавање. Овако или онако, али треба их решавати, а не упорно одлагати и остављати стихији и туђим политикама да разгоревају поделе и расколе и да снижавају нашу елементарну самосвест, достојанство и вољу за постојањем. Ко само хоће да види, може видети на сувише очевидних примера да је неопходно на нивоу државне политике дати темељне оквире и смер деловања поводом низа идентитетских питања што су остала нерешена након распада југословенске заједнице, а пре тога била или скрајнута или рђаво заснована. Да ова питања треба разматрати сагласно новим општим околностима у којима живи српски народ, у матици, окружењу и расејању. Неке од околних земаља, са којима се најпре можемо упоређивати, за питања ’људских ресурса’ објединили су више ресора који су код нас расцепкани и делују несагласно. Ни пре сто година Србија није хтела да буде ничија колонија, а сада представници одрођене елите само на томе и раде. Свако настојање да се ствари поставе бар на начин какав и други народи примењују, оглашавају као системски преступ, не водећи рачуна ни о основним аргументима, а често ни о основној пристојности јавне комуникације, нити их на то ико опомиње. Многи пак ове теме заобилазе као потенцијално опасне, или се, у каналима дубоке државе, спречавају системски предлози ове врсте. Српска јавност је, ипак, имала довољно времена да све ово сагледа и надам се да ће натерати и доносиоце одлука да то увиде, ако им је стало до тога да се избегне даље раслабљивање нашег друштва и државе, које, ни издалека, није само економско“, закључује Драган Хамовић.
Министру културе и информисања Владану Вукосављевићу
Поштовани господине министре,
Молим да примите моју неопозиву оставку на дужност посебног саветника, коју обављам од 6. септембра 2016. године. Исказујем задовољство због скоро трогодишњег динамичног рада у Вашем кабинету, заједничких залагања запажених и већином поздрављених у јавности. С друге стране, одлазим незадовољан сам због чињенице да системски предлози овога министарства, као што су Стратегија развоја културе или иницијатива о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писма, већ скоро две године чекају на усвајање, без обзира на снажне разлоге који су долазили из стручне и шире јавности.
Стратегија назначује оквире уравнотежене националне културне политике, а то је акт који се годинама неоправдано одлаже и склања са дневног реда. Слично важи и за предложена решења у области службене употребе језика и писма којима се прецизније одређује простор коришћења и облици заштите српског језика и ћирилице те стварају претпоставке да се коначно заснује српска језичка политика, коју практично немамо од распада заједничке државе. Без таквих искорака нема нам ни одржања ни напретка, него само даље дезоријентације и културне колонизације, која је на делу сувише дуго и готово несметано.
Надам се да ће Ваша енергија и упорност ипак надвладати постављене препреке. Радоваће ме ако поменути и други конструктивни предлози напокон наиђу на одзив.
Извор: Печат