Удружење крајишких Срба “Прело” из Чикага, Крајишки културни центар “Свети Сава” из Бањалуке, и Србски културни центар Ћирилица из Београда организују данас промоцију зборника "Сава Мркаљ, пјесник и филолог". Промоција почиње у 19 часова у просторијама Србског културног центра "Ћирилица" које се налазе у Скерлићевој улици број 12 у Београду (код Народне библиотеке и Храма Светог Саве).
На промоцији говоре приређивач проф. др Душко Певуља, проф. Весна Арсић, новинар Данко Перић, и мр Светозар Данчуо. Водитељ програма је Синиша Рудан.
У програму учествује Вокално избјеглички састав.
Осим промоције, биће отворена изложба о активностима Удружења крајишких Срба “Прело” из Чикага.
В.А.
КО ЈЕ БИО САВА МРКАЉ?
Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и песник и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. Века. Сава Мркаљ рођен је 1783. године у Сјеничаку на Кордуну (Војна крајина). У свом делу Сало дебелога јера либо азбукопротрес објављеном у Пешти 1810. године залагао се за реформу тадашњег застарелог и неразумљивог правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику и правила "пиши како говориш".
Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку:
“Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија не може бити од ове”.
Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загребу, студије филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године.
Постоји иницијатива да по Сави Мркаљу понесе назив једна од новоизграђених школа у Београду.
О СПОМЕН-ПЛОЧИ
Аутор Спомен–плоче Сави Мркаљу је академски вајар Љубиша Манчић, а рађена је у Уметничкој ливници „Кузма“ у Смедереву. Исти аутор је израдио спомен-обележје које је постављено у Бечу 2016. године, месту где је 1833. године Мркаљ умро. Израду спомен-плоче су финасирали породице Влајнић, Мркаљ и Данчуо из Чикага, иначе пореклом из Сјеничака.
О ИЗЛОЖБИ „САВА МРКАЉ – ДВА ВЕКА ДУГА“
Изложба је организована у оквиру обележавања Године Саве Мркаља идва јубилеја 235 година од његовог рођења и 185 година смрти..
Циљ изложбе је, како истичу организатори, да се овом неправедно потиснутом великану српскога језика одужимо и покренемо одговорне на размишљање зашто се његово име запоставља у образовном систему.
Изложбa је до сада обишла све веће градове у Србији, а имали су је прилике видети и припадници српске зајенице у Чикагу и Торонту, у Црној Гори (Подгорица и Никшић) и у Требињу.
Изложба садржи 30 паноа поређаниh азбучним редом и прати Мркаљев живот и рад и утицај на развој српског језика, књижњевности и уметности од његових савременика до данашњег дана. Реализована је у сарадњи са Историјским архивом из Панчева, Удружењем Крајишника и Удружењем Крајишких Срба Прело из Чикага. Аутор изложбе је проф. Милица Грбић.
О ХРАМУ ПРЕПОДОБНЕ МАТИ ПАРАСКЕВЕ У СЈЕНИЧАКУ
Храм прподобне Мати Параскеве у Сјеничаку на Кордуну пре три године, 2015, обележио је три века постојања. У оквиру храма постојала је и школа у којој је прва слова научио и Сава Мркаљ.
Храм у Сјеничаку је у току Другог светског рата, за време НДХ, био срушен и на обнову се чекало више деценија. Искључиво добровољним прилозима мештана из целог света и њихових пријатеља, обнова цркве започета пре неколико година, приводи се крају.
ЛИТЕРАТУРА О САВИ МРКАЉУ
1. Меша Селимовић: За и против Вука, Beograd, 1967.
2. Гојко Николиш: Сава Мркаљ - повијест о једном страдалнику, СКД „Просвјета“, Загреб, 1980.
3. Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић.
4. Вукосава Опачић - Лекић: Сава Мркаљ: живот и дјело, „Матица српска“, Нови Сад, 1978.
5. Милош Окука: "Сало дебелог јера либо азбукопретрес" Сава Мркаљ у старом и новом руху, „СКД Просвјета“, Загреб 2010.
6. Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд, 1959.
7. Ђорђе Рајковић: Изабрани списи - Биографије књижевника, Матица српска, Нови Сад, 1950.
8. An den Anfängen der serbischen Philologie. Salo debeloga jera libo azbukoprotres von Sava Mrkalj (1810-2010). Herausgegeben von Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer und Miloš Okuka, Frankfurt am Main, 2012.
9. Сава Мркаљ: Сало дебелог јера либо азбукопретрес (приредио Александар Младеновић), Матица Српска, Нови Сад 2010.
10. Милан Могуш и Јосип Вончина: „Сало дебелог јера либо азбукопретрес“ Саве Мркаља, ЈАЗУ, Загреб 1983.
11. Јован Скерлић: Историја новије српске књижевности, Завод за уџбенике, Београд 2006.
12. Књижевна христоматија – Из културне баштине српског народа у Хрватској, Просвјета, Загреб 1979.
13. Станко Кораћ: Преглед књижевног рада Срба у Хрватској, Просвијета, Загреб 1987.
ХРОНОЛОГИЈА ЖИВОТА И РАДА
САВЕ МРКАЉА
1783 (?): родио се у Ласињском Сјеничаку, засеок Мркаљи. Основну школу завршио је у Сјеничаку, а богословију 1798 у Плашком. Није се никада женио.
1799: добио ослобође од војне обавезе (потврду о томе добио 1825). У Госпићу ради као учитељ славено-сербске школе, од 1799. до 1801.
1803 – 1804: школује се у Загребу, завршава оба семестра прве године Архигимназије.
1804 – 1806: студент филозофије у Загребу на Краљевској академији знаности (то одговара трећем и четвртом разреду гимназије данас).
1807 -1810: у Пешти на Универзитету учи филозофију и математику.
1810: појавила се књижица о српској азбуци – Сало дебелог јера либо азбукопретрес. Због жестоких реакција на књигу склања се у родни Кордун, па у Манастир Гомирије.
1811: пише молбy да се замoнаши у манастиру Гoмиру. Из молбe cазнаjемо да зна немачки и латински. Знаo je и француски, a разумеваo грчки и jевреjски. Словиoje за jедног од најучениjих Србa свога времена доктор - филозофиjе, астроном, математичаp...Замонашио се краjем jула 1811 (ђакон Jулиjан).
1813: пo сопственој жељи напуштa манастир. Од 1813. до 1825. ниjе могуhе утвpдити са потпуном сигурношhy где je свe Mркаљ боравиo и шта je радио. Био je yглавном учитељ луталица. Зна ce да je био y Турскоj, у банатском манастиру Св. Ђорђе, на Фрушкој гори...
1814: вероватно ради као учитељ у школи у Бовиhy.
1816: вероватно je у Карловцу.
1820 – 1822: неко време проводи као учитељ y Дубровнику, пa у Шибeнику ради у канцелариjи Венедикта Краљевиhа где je вероватно остаo до 1822, када ce jавља у Земyну.
1825: у Карловцу дpжи приватне часове латинског, a пре тогaje извесно време боравио у манастиру Св. Ђорђе у Банату.
1826: у затовру у Глини због насртаја на човека којем је предавао латински, а који је последица душевне болести.
1827 – 1829: у карловачкој болници, да би крајем године био преведен у бечку болницу.
1833: умро је у душевној болници у Бечу.
Гордана Ђилас, Библиотекарка Матице српске, Нови Сад