Кад не бисмо имали додир са модерним бирократско-публицистичким изразом, не бисмо могли спознати шта је све присутно у нашем свакодневном окружењу, толико присутно да постаје све присутније и, напосљетку, најприсутније. Да ли уопште нешто може бити присутније од већ присутног, или нешто, пак, одсутније од већ одсутног-засад је мистерија без обзира на то што смо увијек, здраворазумски гледано(не граматички), знали да нешто може да буде присутно или да га нема. Е, то више није тако јасно већ се иде даље, главом без обзира и смисла, директно у компарацију, па не само да је неко присутан него је најприсутнији, односно најодсутнији. Како ово дивно звучи, погађа у срж степена присутности, тј. одсутности!
Примјери на које најчешће наилазимо би били: Присутна је акција, Присутан је мањак средстава, Присутан је пад цијена, Присутно је одсуство интересовања и многи други, ширећи тако своју присутност на све сфере језика, а исто би се могло рећи једноставније и природи језика примјереније. Наиме, умјесто горе издвојених примјера, могле би се употријебити другачије језичке конструкције, којима би се дата мисао изразила. Тако бисмо, умјесто помало бесмислене реченице, која казује о присуству пада и мањка, могли рећи да одређена средства недостају, уочава се мањак, или, пак, да се запажа пад цијена, односно да постоји одређена акција. Примјер о присуству одсуства већ сам по себи довољно казује колика је језичка небрига.
Уколико би се овакав модел ширио, тј. да кажемо лијепим језиком, уколико би ширио своју присутност, онда би то значило да поједине глаголе треба заборавити, а, можда, чак, и забранити њихово присуство у језику. Кад хоћемо да кажемо да нешто постоји, да је просто ту, имамо га, или, још горе, да га немамо, онда, чини се, никако не смијемо изоставити придјев присутан, па макар и кад нечега уопште нема.
Шалу на страну, звучи сулудо говорити о присуству неког недостатка или о све присутнијем одсуству неког вишка. Кад се састави оваква реченица, она показује крајњу језичку немарност, прије свега, а потом и четвртписменост. С друге стране, није неопходно бити само граматички и правописно поткован и већ, такође, имати и језичког осјећаја како нам се не би омакла посве шашава конструкција: У управи је присутно помањкање буџета.Ако продужимо даље овом језичком логиком, онда можемо све редом обесмишљавати, те у метеоролошком извјештају рећи да су облаци присутни на небу, што би се добро слагало са већ присутном језичком акцијом нејасноћа.
Аутор: Росанда Пауел