Национална баштина на удару немара
Нови Закон о службеној употреби језика и писма у Србији прави је бекетовски јунак. Он чека, њега чекају. Нити ће он дочекати, нити ће други дочекати њега. Могао би Закон да направи праву позоришну каријеру, да се попне на сцену, па да одигра и видљиве и невидљиве ликове из познате драме “Чекајући Годоа”.
А док ми сви чекамо да се нешто промени, ћирилица чами на судским списима и у вежбанкама у основној школи. Упркос томе што је обавезна у образовном систему, друго писмо, латиница, упорно побеђује у употреби. На улицама нас запљускују латинични натписи. За двадесет година ћирилицу ће сви знати, али је нико више неће употребљавати ако наставимо овим темпом. Држава нема развијен план о заштити сопственог писма, а чини се да се и не труди да нешто промени.
Борбу за очување српског писма и језика годинама је водио и истакнути књижевник и историчар књижевности Драган Хамовић, који је недавно поднео неопозиву оставку на месту саветника министра културе. Скоро три године трудио се из петних жила не би ли указао колико је важно да једна држава чува свој језик. Али, није успео. Нацрт новог Закона већ две године се шета између министарства и посланика. Стратегија развоја културе је, чини се, последња рупа на свирали Владе Републике Србије.
– Одлазим незадовољан због чињенице да системски предлози Министарства, као што су Стратегија развоја културе или иницијатива о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писма, већ скоро две године чекају на усвајање, без обзира на снажне разлоге који су долазили из стручне и шире јавности. Стратегија назначује оквире уравнотежене националне културне политике, а то је акт који се годинама неоправдано одлаже и склања са дневног реда. Слично важи и за предложена решења у области службене употребе језика и писма којима се прецизније одређује простор коришћења и облици заштите српског језика и ћирилице те стварају претпоставке да се коначно заснује српска језичка политика, коју практично немамо од распада заједничке државе. Без таквих искорака нема нам ни одржања ни напретка, него само даље дезоријентације и културне колонизације, које су на делу сувише дуго и готово несметано – навео је Хамовић у својој оставци.
Министар културе Владан Вукосављевић изразио је велико жаљење због ове оставке и навео да је и сам веома разочаран што до промена не долази већ годинама.
– Држава мора да води рачуна о аутентичном изразу свог идентитета и културног језгра овог народа, а то је ћирилица – истакао је Вукосављевић за медије.
Одбор за стандардизацију српског језика Српске академије наука и уметности подржао је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама.
ИЗВОР: ВЕСТИ-ОНЛАЈН