Циљ манифестације је промовисање и чување ћириличне културне историје и баштине Са конференције за новинаре
Подгорица, Будва – Трећи књижевни фестивал „Ћирилицом”, отворен је на Тргу између цркава у Старом граду у Будви и до 15. септембра, колико ће трајати, представиће најчитаније писце, песнике, есејисте, лингвисте, а биће приказано и неколико позоришних представа. Фестивал организују Народна библиотека из Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе.
„’Ћирилица’ је за протекле три године, препозната као манифестација од значаја за културу града Будве, због циља којем стреми – промовисање и чување ћириличне културне историје и баштине”, рекао је отварајући овогодишњи фестивал председник Општине Будва Марко Царевић. „Ћирилицу не смемо заборавити, јер је то наше прво писмо, писмо нашег народа и наше културе, али и благо других балканских и европских народа. Фестивалом „Ћирилица”, уверен сам да ћемо истрајати у очувању ћирилице, као важног темеља наше културе и идентитета”.
По речима председника Савета Народне библиотеке Будва др Предрага Зеновића ова манифестација, трећу годину заредом, „слави једно дуговековно писмо и све што са тим писмом иде, цивилизацију и културу, које на том писму опстају”.
„Прошле године, овај фестивал, претрпео је политизацију од стране једног дела јавности и медија и мислим да је то био показатељ, колико код нас пречесто култура служи у политичке сврхе. Овај фестивал је и тада, а мислим да ће планираним програмом и ове године показати колико је култура већа и шира од било које политике, а посебно када се говори о њеном писму, које је старо 11 векова”, казао је Зеновић.
Осврћући се на покушај политизације ове манифестације, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, рекао је да то „није ништа чудно и необично, јер ћирилично слово је христолико и они, који су веровали у њега, често су били гоњени”.
„Ако хришћане поистоветимо са Христом, а нас Србе са ћирилицом, онда ћемо видети, како је ћирилично слово, често било гоњено, спаљивано, забрањивано и осуђивано. Имамо такве случајеве у ранијој прошлости, у недавној прошлости, али и сада. То јесте потврда његове христоликости, али истовремено и његове неуништивости, његове духовне снаге. Јер, они који могу да издрже толика страдања и гажења, а ипак остају своји на своме и не промене идентитет, то значи да су божански и божији”, навео је Јоаникије.
Говорећи о Дивошевом јеванђељу које ускоро треба да објави „Ободско слово”, др Милена Мартиновић је казала, да је реч о „изузетном споменику културе, који је писан 1.330 године за српског племића Дивоша Тихорновића”.
„Писано је на пергаменту од 186 листова, са 22 реда по страници. Писао га је Манојло Грк, а значајно је и по лепоти украса и алуминације”, истакла је Мартиновићева. „Данас се налази у Цетињском манастиру, а реч је о значајном споменику културе”, додала је она.
Дивошево четворојеванђеље, по речима др Виктора Савића, спада у „групу такозваних босанско-хумских, српскословенских споменика, старијих од Мирослављевог јеванђеља”.
„Претпоставља се да га је писао Манојло Грк у Котору, па испада да је Дивошево јеванђеље органски било везано за Црну Гору, представљајући драгоцени споменик културе”, додао је он.
У културном програму, на Тргу између цркава у старом будванском
граду, представљена је капитална едиција „Десет векова српске књижевности”, о којој су говорили академик Миро Вуксановић и писац Новица Ђурић.
Наредних дана биће представљена књига „Ћирилични натписи на стећцима”, а о њој ће говорити аутор Горан Комар и песник и издавач ове вредне књиге Радомир Уљаревић, док ће 4. септембра бити изведена позоришна представа „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака”, у режији Виде Огњеновић.
О „Будванском кругу” Виде Огњеновић говориће Вида Огњеновић и Божена Јелушић, док ће о изложби „Земљотрес, катастрофа 1979 – 2019”, говорити мр Јелена Лазић, Жељко Митровић и Вања Кузњецов.
ИЗВОР: Политика