Општинска борачка организација и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Невесиње синоћ су у Градској галерији организовали трибину под називом „Ћирилица – писмо православних Словена“. Културно-историјско вече приређено је са циљем да се укаже на значај очувања српског језика и ћириличног писма.
Гост вечери био је писац и новинар из Москве Борис Земцов који се као руски добровољац борио у редовима Војске Републике Српске. Он је упозорио да, иако је рат завршен, свјетски поредак наставља са поквареном политиком која више не користи оружје, али наставља да „бомбардује“ културу, језик и православље. Сматра да се са сличним проблемима данас суочава и Русија, али је додао да ће увијек бити спремна да подржи српски народ у очувању традиције и културе.
Православни публициста и преводилац Ранко Гојковић нагласио је да је ћирилица писмо које у себи сакрива један дубоко сакрални смисао. Сматра да су Срби много више изгубили преласком са црквено-словенског језика на савремено служење и вуковски језик.
̶ Духовни смисао и охристовљеност црквено – словенског језика је једно благо којег се не треба тако лако одрицати ̶ истакао је Гојковић.
Предсједник Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ Миодраг Којић рекао је да се ово удружење залаже за јавну употребе ћирилице у складу са Уставом Републике Србије као јединог службеног писма српског језика.
Према његовим ријечима, постоји проблем што српски школарци у школама по Правопису „Матице Српске“ уче да је, осим ћирилице, стандардно писмо српског језика и латиница.
̶ То је било само у време српско – хрватског језичког јединства. По садашњем Уставу Србије, и међународној стандардизацији српски језик се пише искључиво ћирилицом ̶ истакао је Којић.
Како је навео, они који одлучују о језику морају да поштују закон, Устав и језичку стандардизацију и сходно томе дјеца у школама треба да уче да се српски језик пише ћирилицом. Он је указао да Београд мора да покаже да му је стало до ћирилице да она не би била прогоњена у Хрватској, БиХ и Црној Гори.
Књижевник Момчило Голијанин прочитао је своју хумореску посвећену борби за очување ћирилице.
Композитор и писац Горан Дука говорио је стихове Добрице Ерића, а потом је премијерно извео пјесму посвећену руском добровољцу Константину Богословском који је 1993. године погинуо код Вишеграда.
На крају трибине у дискусију о ћирилицу укључили су се и посјетиоци.
