Четврту годину заредом одржана је Школа палографије у Требињу, у организацији Српског удружења „Ћирилица“ Требиње (11-13. 10.2019). Ове године учесници су били студенти и асистенти са националних студијских група са универзитета у Бањој Луци, Источном Сарајеву и Никшићу.
У Народној библиотеци у Требињу приређена су предавања мр Вере Чолаковић, мр Дејана Дошлића и др Горана Kомара, а присутна је била и мр Јелена Газдић са Филолошког факултета Универзитета Црне Горе (Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности).
Дејан Дошлић, виши асистент за националну историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, говорио је на тему „Идеологија Kотроманића, концепција власти, владарско име и функција“, гдје је кроз разне примјере приказао каква је била идеологија Kотроманића, да ли су је имали, на шта су се ослањали.
Вера Чолаковић, виши асистент за историју српског језика на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, је у свом излагању приказала развојни пут српске ћирилице и осврнула се на неке кључне моменте који су условили промјене, у самом изгледу слова, инвентару и какво је стање данас.
Др Горан Kомар је био на терену и са студентима је рашчитавао натписе на споменицима. Показивао им је разне натписе и студенти су могли да виде специфични изглед ћириличних слова из 14. вијека тако да им је то била јединствена прилика да споје теоретска знања са праксом.
Као и сваке године, школа је обухватала теренска истраживања, обилазак институција културе и предавања. У суботу 12.10. 2019. су учесници обишли некрополу стећака Радмиловића дубраву у близини Билеће, гдје им је др Горан Ж. Комар испричао кратак историјат стећака, а затим показао цијелу некрополу. Посебна пажња је била посвећена читању натписа, од којих се посебно издваја онај калуђера Глигорија (крај XV или XVI вијек).
Након обиласка некрополе и кратког историјског часа на терену, учеснике је пут одвео у манастир Добрићево. Тамо су се упознали са богатом историјом манастира и са његовим значајем за историју Срба на овом простору, али и шире. За крај је остављена посјета Музеју Херцеговине, у коме је кустос приказао сталне поставке које ова институција посједује.
Извор: