Професорка историје српског језика на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић каже да студијску групу за српски језик и књижевност упише између 20 и 40 студената. Сваки студент српског језика у Црној Гори данас је прави подвижник, поручује Стојановићева.
Јелица Стојановић предаје историју српског језика на студијској групи за српски језик и књижевност. Како каже, да не може да предаје то што предаје, не би радила у Црној Гори или би тражила нешто друго да ради.
„Све друго била би издаја науке и струке и лицемерје за оног ко ишта зна“, истакла је Стојановићева гостујући на Радио Београду.
„А ко ишта зна“, додаје професорка, „јасно му је да се кроз историју у Црној Гори говорио једино српски језик. Чак и у време када се он институнационално именовао као српскохрватски, нико никад никога није чуо да је у Црној Гори језик другачије називао осим српски“.
Подсетила је да је у Црној Гори, што се језика тиче, тешка и конфузна ситуација.
„У Црној Гори су 2004. године почели прво са преименовањем предмета у школама, а потом је Уставом уведено име за језик црногорски, без икаквих покушаја да се уопште објасни шта је то. Дакле, без стручног отклона од српског, увели су пуко име, које нема никаквог покрића. То је насиље и над Уставом, над историјским континуитетом и над науком и струком. За српски су, уз босански и хрватски, оставили нешто што се зове ‘језик у службеној употреби’. У том тренутку, 64 одсто становништва рекло је да говори српски језик, а хрватски 0.45 одсто“, навела је Стојановићева.
„А данас на нашем факултету постоји нешто што зову студијски програм за црногорски језик и књижевност и ми постојимо паралелно. Они који су на том црногорском програму, држава им даје шансу да се ухлебе, али тај хлеб је пролазан, танак и горак. Црна Гора је данас у великом неспоразуму. Ако се сетимо, пре неколико година, тадашњи председник Филип Вујановић је изјавио да у Црној Гори постоје два црногорска језика, дакле, не знам такав пример у свету“, рекла је професорка Стојановић.
Додаје да српски данас брани сваки човек сваким својим гестом колико може.
„Од скоро 65 одсто оних који су се изјаснили да српски говоре пре скоро 20 година, власт је својим механизмима расрбљавања Црне Горе, што им је основни задатак, свела на 45 одсто на следећем попису, што је опет већина. Шта ће бити на следећем попису, видећемо, ствари се формално мењају, али суштински не могу никада. Јер, шта год проговорите, рекли сте на српском“, нагласила је професорка.
Годишње студијску групу за српски језик и књижевност упише између 20 и 40 студената. „Сваки студент српског језика у Црној Гори данас је прави подвижник“, поручује Стојановићева.
Професорка каже да је сарадња са србистима у Србији и региону добра, али упозорава на спорадичне примере против струке.
„У Новом Саду, на Универзитету прошле године се на докторске студије пријавио студент са дипломом мастер црногорског језика. И поред отпора колеге и мимо регуларне процедуре, он је уписан на докторске студије. Исто се десило и у Београду на Филолошком факултету. Срећом, то су усамљени примери, за разлику од већине која се бори за науку и струку“, закључила је професорка.