На предлог и иницијативу Министарства културе и информисања, Скупштина Србије усвојила је на данашњој седници три законска акта из области културе: Закон о архивској грађи и архивској делатности, Измене и допуне Закона о култури и Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о предаји Петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља Републици Србији и слика Николаја Рериха Руској Федерацији. Доношење нових законских решења и оптимизација већ постојећих даће значајан допринос даљим активностима на очувању културне баштине, уређивању и адекватнијем нормирању области савременог стваралаштва и даљем развоју међународне сарадње у области културе.
Република Србија једна је од ретких земаља у свету која није имала закон којим су свеобухватно уређене заштита архивске грађе и организација и функционисање архивске делатности, као изузетно важног сегмента културног наслеђа. Новим Законом о архивској грађи и архивској делатности уређује се систем заштите архивске грађе и документарног материјала, услови и начин коришћења архивске грађе, као и организација, надлежност и делатност архива у Републици Србији.
Један од приоритетних циљева који се постиже доношењем овог закона јесте стварање законског оквира који ће обезбедити потпуну заштиту и очување архивске грађе, без обзира на облик у којем настаје. Уређивање ове материје законом утицаће и на развој свести о важности очувања архивске грађе за будуће генерације, односно свести да се најважнији документи морају заштитити од уништења. Архивски документ представља својеврсно материјално сведочанство о постојању, организацији и функционисању државе и друштва, из чега произилази и значај који та врста докумената има за науку и културу.
Овим законом омогућиће се и утврђивање Архивског фонда Републике Србије као дела националног и светског културног наслеђа, те његова допуна документима који представљају део културног наслеђа Републике Србије а налазе се ван њене територије, као и документима и копијама докумената страних извора који се односе на историју Србије и српског народа.
Новим законом отвара се простор за побољшање услова за рад архива, јасно дефинисање обавеза оснивача архива, регулисање матичне функције архива, уређивање стручних звања у архивској струци и пооштравање казнене политике у циљу боље заштите и очувања архивске грађе.
Усвојеним изменама и допунама Закона о култури биће могуће прецизно утврдити које све делатности представљају предмет регулисања овог закона, као и посебно нагласити које од њих имају карактер уметничких. Између осталог, уметничким дисциплинама додаје се делатност уметничке фотографије. Новим законским решењима успоставља се правни основ за јасно утврђивање критеријума на основу којих ће се процењивати значај културних манифестација и фестивала на централном и на локалном нивоу. Поред тога, системски се уређује област дигитализације културног наслеђа и регулише област уметничке игре.
Изменама и допунама уводе се нова ограничења која ће довести до престанка злоупотребе коришћења стања вршилац дужности директора и сходно томе избегавања јавних конкурса за њихов избор. Такође, прецизирају се услови за избор директора установа културе и тако превазилазе проблеми који су се показали у досадашњој пракси. У закон се уводи и инспекцијски надзор, као важна мера Министарства културе и информисања за обезбеђивање пуне примене овог закона у целој држави.
Спровођењем Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о предаји Петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља Републици Србији и слика Николаја Рериха Руској Федерацији, најстарији српски ћирилични рукопис, који се чува у Народном музеју у Београду, биће комплетиран са недостајућим листом бр. 166. Споразум представља један од кључних догађаја у културном животу Србије и доказ старања Владе Републике Србије и Министарства културе и информисања о најважнијим елементима културног наслеђа, као и симболичку потврду пријатељских односа наше две земље. Мирослављево јеванђеље није само јединствени, раритетни примерак стваралаштва свога времена и сведочанство о посебним историјским догађајима и личностима, већ нулта тачка српске културне историје и жива драгоценост која дубоко прожима свеукупан национални идентитет и заједничко историјско сећање.